|
Postoje teme o kojima nije jednostavno govoriti, teme koje se smatraju završenim
i uobličenim, o kojima nema ništa novo ili posebno da se kaže. Po pravilu, takve ideje i
predstave su duboko ukorenjene u poimanje sveta prosečnog čoveka i gotovo se bezrezervno prihvataju. Postavljanje pitanja o njihovoj verodostojnosti smatra se neumesnim, ili čak skandalom, a oni koji ih postavljaju doživljavaju se kao oni koji remete dobro utvrđeni društveni poredak, ili čak kao varalice koje zavode naivne i nenaučene.
Ake ne u potpunosti, to bi, bar donekle, moglo da se kaže i za te mu koja je pred vama. Izjava da je Gospod Isus Hristos namerno stvarao konflikte će, u najmanju ruku, izazvati podozrenje kod većine hrišćana. Sumnjičavost neće biti zasnovana samo na racionalnom sagledavanju Hristove ličnosti, nego i na izgrađenim, i eventualno povređenim verskim osećanjima.
Zanimljiva je pojava da što je čovek ubeđeniji u neki životni ili religijski stav
manje ga proverava, iako on utiče na gotovo sve ostale stavove koje izgrađuje ili usvaja.
Međutim, što ga manje podvrgava ispitivanju, manje je u mogućnosti da ga objasni ili
odbrani pod pritiskom protivarugumenata. Sukob mišljenja oštri um i razotkriva
koliko su naši stavovi dobri ili loši, čvrsti ili klimavi. Čak i suočavanje sa pogrešnim
argu mentima može doprineti učvršćivanju ispravnih stavova. Suočavanje stavova je
naraočito značajno za religiju, jer u njoj postoji nepregledna šuma različitih sistema,
tumačenja, mišljenja i ideja. Određeni izbor se često čini gotovo potpuno nekritički, na
osnovu toga šta nam se najviše sviđa ili nam najviše prija ili nam najviše odgovara. Ovim
se u određenoj meri bavi i ova knjiga.
Pored toga, knjiga je napisana i da bi doprinela približavanju Biblije čoveku i čoveka
Bibliji. Nijedna knjiga u ljudskoj istoriji nije ostvarila toliki uticaj kao ona. Ugrađena je
u temelje civilizacije i kulture kakvu poznajemo. Neki su je prihvatali, neki osporavali.
Donosila je slogu ili sukobe, a retko ravnodušnost.
Ali njena veličina nije samo u njenom nemerljivom globalnom uticaju na svet. Daleko
veći uticaj je ostvarila, i još uvek ostvaruje, na pojedinačne ljudske živote. Mnogima je bila inspiracija, mnogima je donela mir, mnoge živote je promenila, mnoge karaktere oplemenila... mnogima je bila trn u oku.
U vekovima koji su za nama bilo je onih koji su za fragmente ove knjige rizikovali svoj
život i živote članova svojih porodica. Njeni tekstovi su smatrani neprocenjivim blagom.
Danas se, međutim, situacija umnogome promenila. Biblija se može naći gotovo u svakoj
prodavnici knjiga, čak je prisutna u mnogim domovima. Vremena, pak, za nju imamo
veoma malo. Zatrpani smo drugim informacijama, drugim poslovima, drugim preokupacijama.
Ako ništa drugo, osnovno poznavanje njegnog sadržaja je stvar opšte kulture i obrazovanja. Naravno, zajedno sa Biblijom zastupljene će biti i teme koje su sadržane u njoj.
Neizbežno ćemo dolaziti u dodir sa temama vezanim za Hristovo jevanđelje, koje se razvijaju paralelno sa glavnom temom, kada je to potrebno za stvaranje šire perspektive.
Dobar uvod u štivo koje ćete čitati bi mo gla da bude jedna od „neugodnih” Hristovih izjava:
„Ne mislite da sam ja došao da donesem
mir na zemlju; nisam došao da donesem mir
nego mač. Jer sam došao da rastavim čoveka
od oca njegovog i kćer od matere njene i snahu
od svekrve njene: i neprijatelji čoveku postaće
domašnji njegovi.” (Mat. 10:34-36).
Šta bi ovakvi i njima slični tekstovi trebalo da znače? I, kako se to uklapa u široko
rasprostranjeno mišljenje o Hristu? Pa ...
autorsko izdanje
|
Category Table 
