Imunoplex
Tinkture
Ciscenje Organizma - OKP Paket
Pitajte Lektora
Stado
Jeknic.rs
Postanak
Imamo 45 gostiju na mreži
Simptomi depresije
Simptomi depresije

Koji su to, onda, simptomi ozbiljne depresije kada se ona već može smatrati bolešću?

Da li zahteva komplikovane lekarske provere? Videćemo da često nije potrebna formalna provera da bi se postavila dijagnoza, niti je potreban lekar ili psiholog, mada jedno od njih dvoje može biti od velike pomoći kada treba potvrditi postojanje bolesti.

Oni će svakako biti od pomo ći u nastojanju da se pronađe uzrok i najefikasniji metod lečenja. Neki ljudi imaju problem kada depresiju treba nazvati bolešću pošto su je, svesno ili nesvesno, sami izazvali. Međutim, okarakterisati neko stanje kao bolest ne oslobađa dotičnu osobu odgovornosti. Na primer,

obolenje koronarne arterije – prvi na listi uzroka srčanih obolenja i prerane smrti u Americi – čovek često sam izazove konzumiranjem namirnica sa visokim sadržajem holesterola i/ili pušenjem, pa je to ipak bolest koja može da izazove smrt. Isto važi i za depresiju. Proglasiti je bolešću ne mora da znači da je čovek nije sam prouzrokovao.

Postoji devet simptoma koji se povezuju sa teškim oblikom depresije:

1. Duboka tuga

2. Apatija

3. Uznemirenost

4. Poremećaj sna

5. Promene u telesnoj težini ili apetitu

6. Nedostatak koncentracije

7. Osećaj bezvrednosti

8. Morbidne misli

9. Umor

 

Kada nije u pitanju emocionalna trauma, depresija se može dijagnostikovati tako što će se utvrditi koliko se

simptoma javlja kod dotične osobe:

- Osoba kod koje je prisutno najmanje pet od ovih devet simptoma, i to u traja nju od najmanje dve sedmice, boluje od, kako je to klinički definisano, teškog oblika depresije.

- Osoba kod koje su prisutna dva od ova četiri simptoma u trajanju od najmanje dve sedmice pati od, kliničkim jezikom rečeno, blagog oblika depresije nazvanog subdeprsija.

Osoba koja boluje od teške depresije u retkim slučajevima će imati svih devet simptoma; međutim, video sam neke pacijente kod kojih je bilo prisutno svih devet.

Emocionalna trauma bi, naravno, mogla da prouzrokuje svih devet simptoma, no oni ne bi ukazivali na to da je u pitanju bolest depresije, kao što je to ranije objašnjeno. Blaži oblik depresije, nazvan subdepresija, možda i ne mora negativno da se odrazi na kvalitet života. Ipak, ne treba umanjiti važnost dijagnostikovanja bolesti zato što postoji veliki rizik od prelaska ovog blažeg oblika u oblik teške depresije. Pogledajmo sada svaki od ovih devet simptoma teške depresije.

Duboka tuga je, kao prvi simptom, ono što većina ljudi poistovećuje sa osećanjem depresije. Ovaj simptom je prisutan ako osoba sama prizna da se skoro svakog dana, i to tokom većeg dela dana, oseća tužno ili prazno ili ako neka pouzdana osoba primeti to isto. Na primer, neko može da primeti da se dotična osoba rasplače bez nekog vidljivog razloga. Često se dešava da moji pacijenti koji pate od depresije tokom našeg razgovora u ordinaciji odjednom izgube kontrolu i počnu da plaču govoreći da ne znaju zašto to čine. Ako se postide zbog toga, što se često dešava, ja ih uveravam da nemaju čega da se stide. Imam veliko pakovanje papirnih maramica u svakoj ordinaciji, koje nudim u ovakvim situacijama. Ovaj simptom se javlja kod dece i adolescenata, čak

i ako nisu tužni, već samo razdražljivi. Važno je zapaziti da ja često viđam depresivne ljude koji ne pokazuju simptom duboke tuge, te stoga ne žele da priznaju da su depresivni; za njih je depresija isto što i tuga, a pošto ne osećaju tugu, misle da ne mogu biti depresivni. S druge strane, jednako je važno shvatiti i to da se ne može reći da svako ko doživi stanje duboke tuge ili se čak lako rasplače ima mentalnu bolest. Ako se kod njih takav simptom ipak javi, on je često posledica njihovog osećanja praznine, neispu njenosti. Treba napomenuti i to da oni koji ne

pokazuju ovaj simptom ili simptom broj dva, apatiju, nemaju težak oblik depresije, bez obzira na to koliko mnogo simptoma jekod njih prisutno.

Apatija se opisuje kao izražen nedostatak interesovanja za gotovo sve aktivnosti tokom većeg dela dana, kao i nenalaženje zadovoljstva u njima, i to skoro svakodnevno. Apatična osoba čak više ne uživa ni u “zabavnim” stvarima, i često nema nikakvu motivaciju.

Treći simptom, uznemirenost, predstavlja osećanje nemira bez nekog određenog razloga i često se opisuje kao nespokojstvo. Osoba takođe pokazuje ovaj simptom ako je opšta aktivnost organizma usporena u većoj meri. Takva osoba možda neće primetiti da sporije hoda, osim ako ne bude posmatrala samu sebe na kućnom videu. Često se i ostale uobičajene aktiv no sti mnogo sporije obavljaju.

Četvrti simptom, poremećaj sna, može se razlikovati od osobe do osobe. Neki imaju nesanicu gotovo svake noći, dok su drugi pospani ili možda skoro stalno spavaju, čak i u toku dana. Za ove ljude je karakteristično da ne žele ujutru da ustanu, već moraju da “se izvuku” iz kreveta.

Peti simptom, promene u telesnoj težini ili apetitu, takođe mogu da budu ekstremno različite. Ako je u pitanju moj

stalni pacijent, proveriću kolika je njegova težina bila na prethodnom pregledu. Ako osoba u toku mesec dana izgubi ili dobije više od 5% svoje telesne težine ne ulažući nikakve napore u tom pravcu, u pitanju je ovaj simptom. Ovaj simptom je u pitanju i onda kada takve osobe skoro svakog dana primete kod sebe izrazito pojačan, odnosno slab apetit. Ovaj simptom je prisutan i kada deca ne dobijaju na težini koliko se očekuje u određenom periodu života.

Šesti simptom, nedostatak koncentracije, najviše se zapaža kod studenata ili umnih radnika. Oni koji imaju poteškoća u donošenju odluka ili kažu da im je teško da jasno i trezveno razmišljaju svaki dan takođe pokazuju ovaj simptom.

Sedmi simptom, osećaj bezvrednosti, čini da se osoba skoro svakog dana oseća tako kao da nikome nije ni od kakve koristi. Preteran ili neprimeren osećaj krivice takođe ukazuje na ovaj simptom. Ako čovek sebi prebacuje zbog nečega ili oseća krivicu zato što se razboleo, ne možemo reći da je u pitanju ovaj simptom.

Osmi simptom, morbidne misli, obuhvata često razmišljanje o smrti ili samoubistvu, bilo da je dotična osoba smislila plan kako da to sprovede u delo ili ne. Očigledno je da osoba koja je već pokušala da izvrši samoubistvo pokazuje ovaj simptom.

Deveti i poslednji simptom je onaj sa kojim se najčešće susrećem u svojoj praksi – umor i nedostatak energije skoro svakog dana. Mnogi ljudi dolaze u moju ordinaciju žaleći se na ovo. Obično im postavim pitanja vezana za ostale simptome da bih video da li je depresija osnovni uzrok. Iako uzrok umora kod većine mojih pacijenata koji se žale na njega nije depresija, kod mnogih jeste; kod onih kod kojih to jeste slučaj, primenjujem pristup opisan u 3. poglavlju da bih pronašao stvarni uzrok njihove depresije dok sastavljam profil njihovog stanja. Ako simptom umora nije praćen simptomom duboke tuge, često je potrebno ubeđivati takve pacijente da se kod njih ipak radi o

depresiji. Pacijent to mora da shvati ako želi da bude izlečen. To je onaj značajan prvi korak koji treba načiniti kako bi se postigao cilj trajnog izlečenja.

Zaključak

Ljudski mozak je čudesan organ po svojoj strukturi i funkciji. Njegove neverovatne međukomunikacije koje povezuju električne i hemijske signale večiti su predmet naučnih studija. Međutim, kao i svaki drugi telesni organ, i mozak može da oboli, što se dešava ljudima svih uzrasta u SAD i u svim delovima sveta. Depresija je jedna od tih bolesti. Broj stanovnika SAD koji pate od depresije u stalnom je porastu i sve je više onih koji se razbole između 15. i 25. godine. Žrtva depresije se, zbog takve vrste poremećaja funkcije mozga, oseća neprijatno, pa ne želi da prizna da je u pitanju depresija ili skriva bolest, tako da se uopšte i ne leči. Dobra vest je ta što su nedavna otkrića

vezana za dijagnostikovanje i lečenje depresije u ogromnoj meri povećala moguć nost ozdravljenja. Novina je u tome što se napušta metoda lečenja ove bolesti uobičajenim lekovima. Taj novi pristup se pokazao kao veoma koristan i blagotvoran za moje pacijente, što bi trebalo da ohrabri sve one koji pate od depresije ili znaju nekog ko boluje od nje. Cilj ove knjige je da ukratko opiše uspešnost ove jedinstvene metode lečenja.

 

                                                                         Preuzeto iz knjige Izlaz iz depresije, Nil Nidli

 

 
FacebookMySpaceTwitterDiggStumbleuponGoogle BookmarksLinkedin

Najnovije Vesti

Popularne Teme

Dobrodosli na Eden.rs

 

Copyright © 2010 Eden. All Rights Reserved.
Design: Minerva Plus!.