Nervozni ste, osećate strepnju, zabrinutost i malaksalost? Možda je krivac za vaše stanje, nizak nivo šećera u krvi - potištenost uzrokovana šećerom.

Rafinisani šećer vrlo brzo ulazi u krvotok, usled čega dolazi do naglog skoka glukoze u krvi. Ubrzo posle uzimanja poslastice osećamo povećanu energiju, dobro raspoloženje ili šećernu poletnost. Uzimanje šećera brzo ublažava osećaj straha, potištenosti i malaksalosti.

Nažalost, radost je kratkotrajna, jer delovanje insulina naglo spušta nivo šećera u krvi.

Istina o šećeru

Mnogi u povećanom trošenju šećera vide glavni uzrok zdravstvenih nevolja savremenog sveta, od dentalnog karijesa, preko srčanih oboljenja do dijabetesa. Drugi jednostavno šećer vide kao hemijsko jedinjenjenje kojim zaslađuju svoj život i obezbeđuju neophodnu energiju za sopstvene ćelije.

Šećer je prirodna supstanca koja se nalazi u različitim, zdravim i manje zdravim, namirnicama. Prisutan je u voću i povrću. On naše ćelije snabdeva potrebnom energijom neophodnom za njihovo normalno funkcionisanje. Ne bismo mogli reći da je šećer sam po sebi štetan. Ono što se s pravom može prigovoriti šećeru je:

Odsustvo određenih sastojaka: problem sa šećerom nije njegov sadržaj (saharoza), već odsustvo važnih sastojaka. Šećer ne sadrži vitamine, minerale, vlakna, antioksidanse, niti bilo koje druge zaštitne supstance koje se nalaze u biljnom svetu. Iz tog razloga se za kalorije iz šećera kaže da su “prazne” kalorije.

Reč je o rafinisanom proizvodu: zato što je šećer u manjoj ili većoj meri rafinisan, odnosno prečišćen ekstrakt, njegova prvobitna hranljiva ravnoteža je narušena.

(Očistite sedam kilograma šećerne repe od suvišne ambalaže, njenih vlakana i drugih hranljivih sastojaka i dobićete kilogram rafinisanog šećera).

Količina koja se koristi: prosečna potrošnja šećera u razvijenim zemljama kreće se između 80-100 g dnevno po osobi. To je mnogo više od prepručljive dnevne doze koja iznosi 50 g (ishrana bazirana na 2000 kalorija).

Loše kombinovanje: šećer se obično dodaje u nezdrave proizvode kao što su kolači, sladoled, rafinisana i prerađena hrana i veštačka pića.

Gorka strana šećera

Naučnici dovode u vezu prekomerno konzumiranje šećera (preko 50 g dnevno) sa određenim hroničnim bolestima.

Negativni efekti se javljaju zbog toga što povećan unos šećera prati i nedovoljan unos vlakana i minerala.

Neke od najčešćih bolesti koje se javljaju su:

Kamen u bubregu: dugogodišnja istraživanja Nacionalnog instituta za opšte zdravlje u Holandiji (Bilthoven) pokazala su vezu između konzumiranja šećera i povećanog rizika od pojave kamena u bubregu.

Čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu: konzumiranje šećera zajedno sa rafinisanom hranom, koja je siromašna vlaknima i mineralima, povećava rizik od pojave ove bolesti.

Dijabetes: naučna ispitivanja nisu dokazala da je šećer odgovoran za nastanak dijabetesa, ali se pokazalo da pogoršava tu bolest.

Frakture: prevelik unos masti i šećera troši rezerve kalcijuma u telu usled čega dolazi do omekšavanja i krtosti kostiju, što uzrokuje prelome.

Rak stomaka: istraživanja sprovedena u Marseju (Francuska) pokazuju da šećer, zasićene masti i kalcijum povećavaju rizik od pojave raka stomaka. S druge strane, ishrana bogata sirovim povrćem, voćem, orašastim plodovima i semenkama smanjuje rizik.

Rak debelog creva: prema istraživanju instituta Mario Negri u Milanu (Italija) konzumiranje šećera kod muškaraca pogoduje nastanku raka debelog creva. Takođe i israživanja sprovedena u Sjedinjenim Američkim Državama, kojima je bilo obuhvaćeno 35 215 žena, pokazala su da povećan unos šećera povećava rizik od pojave raka debelog creva.

Nepravilan razvoj fetusa: istraživanje sprovedeno u Nju Džersiju pokazuje da povećano konzumiranje šećera tokom trudnoće nepovoljno deluje na razvoj fetusa.

Da li šećer goji?

Svaki gram bilo koje vrste šećera obezbeđuje 4 kalorije kada ga metabolizam sagori u ćelijama. Ukoliko povećate konzumiranje šećera više nego što su realne potrebe organizma, on će se u jetri pretvoriti u mast. Svaki gram suvišnog šećera pretvoriće se u 0.4 g masnoće koja se deponuje u telu i dovodi do povećavanja telesne težine.

Do gojaznosti dolazi naročito onda kada se šećer jede zajedno s masnoćama, kao što je slučaj sa kolačima, tortama i čokoladom. Višak kalorija se skladišti u telu.

Svaka vrsta šećera, naročito beli rafinisani šećer, dovešće do povećavanja telesne težine ukoliko se ne utroši energija koju obezbedi.

Koliko šećera?

Prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji, ukupana dnevna količina šećera u ishrani (voće, povrće i ostalo) ne bi trebalo da prelazi 10 % ukupnog kalorijskog sadržaja. Za ishranu baziranu na 2000 kalorija dnevno, šećer bi trebalo da obezbedi 200 kalorija ili 50 g (svaki gram šećera obezbeđuje 4 kalorije). Ako vodite računa o svom zdravlju klonite se rafinisanog šećera! Zapravo, što manje šećera, to bolje.

                                                                                                                                      Emeli Dožić