Kupus (Brassica oleracea var. capitata) je dugogodišnja, kultivisana, zeljasta biljka koja predstavlja važno povrće u ishrani.

Opis

Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka. U toku prve godine obrazuje se "glavica" koju čini skraćeno stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih mesnatih listova. Sledeće godine se razvija stabljika visoka i do dva metra. Donji listovi na stabljici su široki, obuhvataju stabljiku a gornji su duguljasti sedeći. Cvetovi su grupisani u vršne rastresite grozdove. Krunični listići su žuti a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Energetska i nutritivna vrednost

Kupus je povrće visoke biološke i niske kalorijske vrednosti (24 kcal/100 g), a prosečno sadrži: 92,52% vode; 1,21% belančevina; 0,18% masti i 2,3% dijetetskih vlakana. Najviše su zastupljeni: vitamin C (42 mg/100 g) i beta-karoten (provitamin vitamina A), a zatim slede minerali: kalijum, gvožđe, magnezijum, sumpor i bakar. Male količine natrijuma te povoljan odnos kalcijuma i fosfora osiguravaju maksimalno iskorištavanje kalcijuma u organizmu.

Lekovitost

Dokazano je da se sokom od svežeg kupusa može uspešno lečiti čir na želucu i upala debelog creva. Kupusom se u organizam unose najaktivniji elementi za održavanje biološke ravnoteže organizma i za odbranu organizma od raznih bolesti. Bogat je celulozom koja poboljšava probavu, deluje povoljno na zacelivanje rana te preventivno pomaže kod prehlade i kašlja. Kod nas se malo koristi sirovi kupus (svež ili kiseo), iako je upravo takav najbogatiji hranljivim i lekovitim sastojcima.

Novija istraživanja pokazuju da redovna upotreba povrća iz porodice kupusnjača može biti posebno efikasna u smanjenju rizika pojave raka. Komponente koje se smatraju "odgovornima" za ovakvo delovanje povrća su fitohemikalije. Fitohemikalije su biološki aktivne biljne molekule koje u saradnji s vitaminima i mineralima povoljno deluju na zdravlje. Imaju zaštitno delovanje na način da učvršćuju i poboljšavaju odbrambene mehanizme u organizmu. Dugotrajnim kuvanjem značajno se smanjuje nutritivna vrednost. Da bi se sprečio izraziti gubitak dragocenih sastojaka prilikom kuvanja, kupus treba staviti u vruću umesto u hladnu vodu.

Kupus je dragocena namirnica zbog sadržaja tartronske kiseline koja usporava pretvaranje šećera i ostalih ugljenohidrata u mast. To ga čini poželjnom namirnicom za smanjenje telesne težine.

Zanimljivosti

Dobar kupus nema velika rebra, a tanko lišće mu je savijeno u tvrdu glavicu. Kod nas se koristi uglavnom beli, a nešto manje crveni kupus. Postoje rane i kasne vrste.

Kiseli kupus

Kupus se ostavlja i za zimnicu. Glavice iz kojih je izdubljen koren se slažu u bure, kacu i potom prelivaju rastvorom vode i soli (na 50 l vode 1 kg soli). U zavisnosti od temperature kupus se za oko 20-30 dana ukiseli. Glavice kiselog kupusa se koriste za kuvanje sarme, a mogu se iseći za salatu.