Imunoplex
Tinkture
Imamo 30 gostiju i 1 član na mreži
Home Clanci Clanci - Zivot i zdravlje Kafa - osvežavajući napitak ili štetni stimulans?
Kafa - osvežavajući napitak ili štetni stimulans?
Kafa - osvežavajući napitak ili štetni stimulans?

“Ali, doktore, tako volim da popijem poneku kaficu. Spremna sam da poslušam sve vaše savete, ali samo mi nemojte zabraniti kafu”, molila je jedna pacijentkinja kada joj je lekar zbog visokog krvnog pritiska prepisao odgovarajuću dijetu koja je isključivala konzumiranje kafe. Mada je bila svesna da kafa može pogoršati njeno ionako loše stanje, ipak nije bila spremna da se odrekne svog omiljenog napitka.

Kako je sve počelo

Etiopski kozar, pronalazač kafe, nije ni slutio da će njegov neobični pronalazak hiljadama godina kasnije postati omiljeni napitak miliona stanovnika. Naime, oko 800. godine, etiopljanin Kaldi primetio je da njegove koze postaju hiperaktivne i imaju nesanicu kada brste bobice sa obližnjeg grma. Zabrinuti kozar poverio se lokalnom svešteniku, a ovaj je od bobica napravio napitak koji mu je omugućio da ostane budan noću, te se posveti molitvi i čitanju. Otprilike u isto vrijeme i afrička plemena pronašla su posebnu poslasticu; koristila su kafu u kombinaciji sa životinjskom masnoćom za dobijanje „energetskih čokoladica“.

Kolevka kafe

Naziv "kafa“ potiče od arapske reči "qahwah", što znači "napitak od biljke".
Kafa je aromatično stimulativno piće koje se priprema od pečenog mlevenog semena biljke Coffea Arabica L., koja se, od svih vrsta ovoga roda, najčešće gaji. Njena pradomovina je etiopska pokrajina Kafa. Ova biljka raste samoniklo u Africi, najviše u Etiopiji, Kamerunu i Angoli. Danas se kafa uzgaja u Brazilu, Arabiji, Indiji i nekim drugim zemljama. Raste oko 70 različitih vrsta kafe u vidu grma ili drveta koje može dostignuti visinu i do pet metara. Lišće joj je zimzeleno, cvetovi beli, a plod veličine trešnje, modre, žute ili bele boje, zavisno od vrste. Mesnati deo se odstranjuje, a semenke od kojih se pravi napitak peku se i melju. Svoj karakterističan miris kafa dobija pečenjem, jer tada dolazi do promene nekih njenih sastojaka i razvijanja aromatičnih materija (u kafi se tokom pečenja formira kancerogena supstanca matrol). Kao što se to može videti iz sačuvanih rukopisa, kafa se počela piti u 9. veku nove ere. U Evropu je stigla u 17. da bi u 20. veku postala masovna i svakodnevna pojava. Od svojih skromnih početaka kada kafu ispijaju poglavice i vračevi afričkih plemena, aromatična tečnost postaje proizvod na koji čovečanstvo godišnje potroši 12 milijardi američkih dolara.
Među tečnostima na svetskom tržištu, kafa zauzima drugo mesto, odmah posle nafte! Statističari su izračunali da se godišnje ispije 135 miliona kubika kafe.

Neke sorte kafe naročito su cenjene. To je slučaj sa sortom Kopi Luwak koje se godišnje proizvede samo oko 250 kg. Pakovanje od stotinjak grama prodaje se za 75 amerčkkih dolara. Kopi Luwak se pravi na ostrvima Sumatra, Java i Sulavesi. Ono što ovu kafu čini posebnom je cibetka, torbar veličine mačke, koja se dugo smatrala štetočinom, jer jede zrele plodove kafe. Naime, ove životinje gutaju zrela zrna kafe koja prolaze kroz njihov digestivni trakt praktično bez oštećenja, a enzimi u želucu životinja daju ovim zrnima određenu specifičnost . Domoroci su iskoristili ovo - da se ne bi penjali na stabla tokom berbe, sakupljali su polusvareni izmet cibetki koji je postao najcenjenija kafa stanovnika širom sveta.

 

Šta se krije u šoljici kafe?

Voda - čini od 97- 99% u zavisnosti od načina kuvanja.

Vitamini i minerali - sadrži malu količinu nijacina ( 0.22 mg/100g), magnezijuma ( 5 mg/100g) i kalijuma ( 54 mg/100g).

Ugljeni hidrati - njihov sadržaj je prilično nizak od 0.4 - 1,5 % . Sastoje od šećera i male količine skroba.

Hlorovodonična kiselina - deluje kao diuretik i iritira digestivni trakt.

Esencijalna ulja - kafi daju specifičan ukus i aromu ali istovremeno nadražuju sluzokožu želuca i creva.

Kofein - Jedna šoljica sadrži od 0,15-0,20 g kofeina. Od svih stimulativnih pića, kafa je najbogatija kofeinom.

 

Kofein

Najvažniji sastojak kafe je kofein. U jednoj šoljici nalazi se oko 0,15 – 0,20 g kofeina, skoro ravno dozi kofeina koja se nalazi u jednoj injekciji. Toksična doza kofeina za ljudski organizam je oko 0,50 g (3 – 4 šoljice kafe), a smrtonosna doza oko 10 grama. Osim kofeina i drugi sastojci kafe imaju aktivno dejstvo na ljudski organizam - čak i u slučaju kada se pije kafa oslobođena kofeina može se pojaviti lupanje i ubrzan rad srca. Kofein spada u grupu metilksantina zajedno sa teofilinom i teobrominom. Metilksantini se nalaze u velikom broju biljaka, rasprostranjenim širom sveta. Osim u kafi, kofein se u značajnoj količini nalazi i u čaju (indijskom, kineskom, paragvajskom itd.), zatim u kola orahu (od koga se pravi koka-kola, pepsi-kola) i u kakaovcu. Njihova velika popularnost potiče najpre od njihovog dejstva na mozak i kardiovaskularni sistem. Pošto je rastvorljiv u mastima, kofein se iz probavnog trakta brzo resorbuje i već posle 15 minuta od ispijanja kafe maksimalno deluje. Neki sastojci kafe deluju tako što stežu sluzokožu, pa je zbog toga neke osobe ne podnose. Kofein u želucu stimuliše lučenje hlorovodonične kiseline, a smanjuje rad enzima pepsina i tako usporava ritam varenja što dovodi do gorušice. Oboleli od čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu dobro znaju da se bolovi pojačavaju posle pijenja kafe, naročito ako se pije pre jela. Kofein nadražuje sve delove mozga, a naročito koru velikog mozga. Intelektualne performanse se poboljšavaju, a umor i pospanost iščezavaju – ističu poklonici ovog napitka. Ali, da se pozabavimo malo fenomenom umora: da li je to negativna pojava? Umor u životu zdravih ljudi je normalna i poželjna pojava i može se slikovito uporediti sa crvenim svetlom na komandnoj ploči bilo kog auta, koje ima zadatak da opomene da ponestaje goriva. Umor je neka vrsta "crvenog svetla" kojim telo signalizira mozgu da su životne snage za taj dan utrošene, i da je neophodno potreban odmor. Jedna šoljica kafe ugasiće to crveno svetlo. Kada se ono ponovo “upali” doći će druga šoljica kafe i tako redom. Za sve to vreme organizam troši rezervnu energiju – snagu koja bi organizmu i te kako dobrodošla u nekoj stresnoj situaciji (na primer pojava bolesti ili nastanak povrede). Tako se često događa da posle “blagotvornog” dejstva kafe, organizam pada u stanje krajnje moždane i telesne iscrpljenosti. Kofein deluje i na srce i to dvojako. U početku ga usporava delujući na parasimpatički deo nervnog sistema – vagus, a zatim preovlađuje neposredno dejstvo na srčani mišić koje dovodi do energičnog, žustrog grčenja srca, do neugodnog lupanja, a katkada i do aritmije. Pre nekoliko godina u Bostonu je vršeno ispitivanje učestalosti srčanog udara na oko 12000 ljudi. U sklopu tog ispitivanja posmatrana je grupa ljudi koji su pili 1 – 5 šoljica kafe dnevno. Kod ove grupe, u odnosu na onu koja ne pije kafu, srčani udar se pojavljivao oko 60 % učestalije. U grupi ispitanika koja je dnevno pila više od 6 šoljica kafe srčani udar se pojavljivao 120 % češće nego u grupi apstinenata. Na krvne sudove kofein takođe deluje dvojako. Pošto stimuliše centre vazomotora u mozgu, krvni sudovi se sužavaju, a krvni pritisak raste. Zato se posle samo jedne popijene šoljice kafe, osoba sa niskim pritiskom bolje oseća. Međutim, to dejstvo ubrzo poništava dejstvo kofeina na krvne sudova, usled čega se ovi šire. Kod moždanih krvnih sudova preovlađuje vazokonstrikcija – suženje. To dejstvo je povoljno kod glavobolja jer zbog smanjivanja pritiska ublažava bol. Zato je kofein najčešći sastojak kombinovanih praškova protiv glavobolje. Mišići se pod delovanjem kofeina brže stežu, refleksi su brži, ali je i njihovo opuštanje teže i sporije - stiče se utisak kao da teže da ostanu u stanju napregnutosti. Prilikom testiranja vozača, oni koji se nalaze pod dejstvom kofeina pokazuju brže reflekse, ali i više greše.

 

Najčešće korišćeni lekovi protiv glavobolje koji sadrže kofein

Količina kofeina u 1 tableti

Panadol extra 65 mg

Fenalgin 60 mg

Kofan 50 mg

Saridon 50 mg

Caffetin 50 mg

Plivadon 25 mg

 

Najčešće korišćeni napici koji sadrže kofein

šoljica turske kafe 115 mg

šoljica espresso kafe 100 mg

šoljica filter kafe 145 mg

šoljica instant kafe 85 mg

čaša ledenog čaja 70 mg

šoljica indijskog čaja 65 mg

šoljica dekofeinizirane kafe 3 mg

2,5 dl red bull-a 80 mg

Coca-cola 38 mg

Coca-cola light 38 mg

Pepsi light 30 mg

Pepsi 28 mg

 

Kafa - aromatična droga

Da bi se neka materija svrstala u red opojnih droga moraju se ispuniti određeni uslovi kao što je pojava psihi

ke i fizičke zavisnosti i tolerancije. Fizička zavisnost ispoljava se onda kada se naglo prekine sa uzimanjem kafe. Tada obično nastupi glavobolja. Tolerancija se pokazuje time što organizam podnosi sve ve

u dozu kafe i kofeina koja bi inače kod nenaviknutih osoba dovela do toksičnih pojava. Tako će nenaviknute osobe već prilikom druge ili treće popijene šoljice kafe osetiti glavobolju, razdražljivost, nesanicu, lupanje srca, drhtanje, dok osobe naviknute na kafu sve to neće osetiti. Međutim, kod ovih drugih, pojaviće se znaci hroničnog trovanja kao što su nervne smetnje i glavobolje, bolovi u rukama i nogama, drhtanje, pojava svraba, vrtoglavice i dr.

Da li ste kofeinski zavisni

Ako svakodnevno popijete samo jednu šoljicu kafe u opasnosti ste da postanete kofeinski zavisnik. Možda još niste dospeli u fazu da odmah nakon buđenja pohitate ka šporetu i skuvate kafu, ali mnogi baš to moraju da urade da bi se razbudili i ose

ali dobro. Jedan od načina da utvrdite da li ste kofeinski zavisnik jeste da tokom sedam dana prestanete da uzimate kofein u bilo kom obliku. Ako ste zavisnik osetićete glavobolju, loš apetit i mučninu. Ti simptomi mogu da potraju nekoliko dana. Psihički ćete se osećati bezvoljno, imaćete neodoljivu potrebu za svojim omiljenim napitkom. Ako utvrdite da ste zavisni od kofeina, počnite sa odvikavanjem i primenite sledeće savete:

  • postepeno smanjujte količinu kofeina koju unosite,

  • kafu bezkofeinskom kafom, ili nekim drugim napitkom koji ćete konzumirati kada ste u iskušenju da popijete kafu,

  • konzumirajte više vode i ceđenih sokova,

  • vežbajte redovno,

  • ne obeshrabrujte se ako ne uspete iz prvog pokušaja. Pronađite što više tekstova koji govore o štetnosti kafe, čitajte ih redovno i nastavite sa odvikavanjem dok ne uspete.

                                                                                                                        Emeli Dožić

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
FacebookMySpaceTwitterDiggStumbleuponGoogle BookmarksLinkedin

Najnovije Vesti

Popularne Teme

Dobrodosli na Eden.rs

 

Copyright © 2010 Eden. All Rights Reserved.
Design: Minerva Plus!.