Imunoplex
Tinkture
Moja Biblioteka
Soja Food
Pitajte Lektora
Porodicni Kutak
Jeknic.rs
Imamo 45 gostiju na mreži
Rat nad ratovima
Rat nad ratovima

Postoji li stvarno rat između nauke i Biblije? Najzad, besmisleno je pokušavati smiriti nepostojeći sukob. Mišljenja se oštro razlikuju po ovom pitanju. Ako smatrate jedno od njih lažnim, onda nemate problem. Neki misle da se problem sam rešava, jer opažaju da se religija povlači pred autoritetom nauke. Naravno, oni koji veruju u Boga i kojima je Biblija autoritet ne mogu prihvatiti takvo razmišljanje. Neki prihvataju delove nauke i delove Biblije u pokušaju da reše sukob. Čineći to oni negiraju autoritet i jednog i drugog. Neki pak rešavaju taj sukob negiranjem opravdanosti i nauke i Biblije, verujući da one imaju malo šta da kažu o vitalnim pitanjima postojanja i smisla.

Stvar još više komplikuju loše skovani izrazi i nejasna terminologija. Stiven Džej Guld (Stephen J. Gould), istaknuti evolucionista sa Harvard univerziteta, ne opaža rat između nauke i religije (ne Biblije), koje se po njemu ne sukobljavaju, jer "nauka tretira činjeničnu stvarnost, dok se religija bavi ljudskom moralnošću". Istoričar Dejvid Livingston (David Livingstone) ponavlja taj stav: "Ovaj ratni model (religije i nauke) razmontirao je sudskom preciznošću jedan tim istorijskih revizionista." Ovi istoričari često za tu ratnu sliku optužuju dve važne knjige koje su se pojavile pre oko jednog veka: Istorija sukoba religije i nauke (History of the Conflict Between Religion and Science) Džona Vilijema Drejpera (John William Draper, 1811-1882) i Istorija rata nauke s teologijom hrišćanstva (A history of the Warfare of Science With Theology in Christendom) Endrju Diksona Vajta (Andrew Dickson White, 1832-1918).

Drejper, koji je napustio religiju svoje porodice, napisao je knjigu koja je bila vrlo popularna. Ona naglašava kako je crkva, naročito rimokatolička, neprijatelj nauke. Isticao je antagonizam između religije i nauke, smatrajući ga vrlo važnim, naime "najvažnijim od svih stvari na svetu". Vajt se takođe bunio protiv svog verskog vaspitanja. Kao prvi predsednik Kornel univerziteta, prvog izričito svetovnog univerziteta u SAD, on se suočio sa jakom religioznom opozicijom. Vajt je podržavao Drejperovu tezu da religija, naročito teologija, guši nauku.

I Drejper i Vajt su potvrđivali svoj stav činjenicom da je srednjovekovna crkva smatrala Zemlju ravnom pločom. Čudno, ali je optužba crkve za grešku i sama bila greška. Srednjovekovna crkva nije verovala da je Zemlja ravna ploča. Međutim, optužba da je verovala služila je za stvaranje utiska da je religija u krivu. Drejper i Vajt su stvorili "jednu laž, konsultujući jedan drugoga, umesto dokaze". Laž o ravnoj Zemlji proširila se u mnogim udžbenicima u SAD, pa i u Engleskoj. Takva slika prikazuju Kristofera Kolumba kao junaka, koji se usudio da se bori protiv crkvene dogme, i da ploveći ne padne sa ruba ravne Zemlje. Srećom, naučnici pokušavaju da uklone ovu grešku iz istorijskih izveštaja, ali ta popularna laž i dalje ima mnogo pristalica.

Nekad se tešimo razmišljajući o greškama drugih. Poznati evropski filozof Ludvig Vitgenštajn (Ludwig Wittgenstein) govori o ovoj tendenciji kao opšteistorijskoj: "Jedno doba ne razume drugo”. Naše zablude o prošlosti (poput one o "ravnoj Zemlji") navode nas na pomisao je naše razmišljanje superiorno u poređenju sa onim prošlih generacija, ali to, u stvari, svedoči o našem nedostatku informacija. Istoričar Džefri Barton Rasel (Jeffrey Burton Russel), sa Univerziteta Kalifornija u Santa Barbari, razborito komentariše da je "pretpostavka o superiornosti naših pogleda nad onim starijih kultura najistrajniji preostali varijetet etnocentrizma". U sporu - evolucija ili Stvaranje treba da imamo na umu pristrasnost pretpostavljene superiornosti vlastitih stavova. Kao što to Drejper i Vajt ilustruju, naš prezir prema starijim idejama može nas odvesti na čudne i pogrešne puteve. Mada bih priznao da naše napredovanje u sticanju znanja predstavlja progres, takođe bih upozorio da naša sklonost za omalovažavanjem prošlosti podrazumeva to da budućnost može oceniti naše pouzdanje u sadašnjost kao ludost. Ono što izgleda kao progres ili istina danas, buduće generacije mogu vrlo lako protumačiti kao grešku.

Vraćamo se pitanju da li zaista postoji rat između nauke i religije. Bez precizne definicije termina ne možemo rešiti raspravu o tome. Jedna nedavno objavljena knjiga nazvana Da li je Bog zastupnik Stvaranja (Is God a Creationist?) smatra da Bog nije zastupnik Stvaranja, jer ono nije biblijski koncept! Oni koji veruju da je Bog stvorio život tokom dugih vremenskih perioda zovu sebe "zastupnicima Stvaranja", ali to niti je biblijski koncept, niti uobičajeno razumevanje termina "zastupnik Stvaranja". Metafora "rat" može se eliminisati menjanjem definicije termina. To je analogno eliminisanju zločina njegovim ozakonjenjem. Ali čak i da se to uradi, problem zločina i dalje ostaje. Redefinisanje termina može biti površno. Ne možete stvoriti jedinstvo mesara i vegetarijanaca prosto im dajući drugačija imena! Pokušaji da se reše napetosti između nauke i Biblije mogu usloviti korišćenje istih termina na različite i zbunjujuće načine. Na primer, Vajt je mislio da se nauka može pomiriti sa religijom, ali ne i sa teologijom. Slično tome, neki pojedinci prihvataju jednu formu religije, ali negiraju istinitost Biblije, iako je Biblija temelj religije velikog dela zapadnog sveta. Izraz religija može imati razna značenja, od onog koje ukazuje na poštovanje Boga, do posvećenosti sekularizmu. Za sada nalazimo malo slaganja u terminologiji. Međutim, terminologija ne može rešiti konflikt koji zalazi daleko iza puke semantike.

Mada su Drejper i Vajt pogrešili u pogledu koncepta ravne Zemlje, verovatno su bili u pravu što se tiče rata između nauke i religije, a naročito nauke i Biblije. Istorija beleži brojne primere takvih konfrontacija, i van svake sumnje konflikt postoji. Vilijem Provajn (William B. Provine), istoričar biologije na Kornel univerzitetu, koji podržava evoluciju, ima sledeća zapažanja vezana za razvijanje ovog konflikta u SAD:

"Naučnici blisko sarađuju sa religijskim liderima protiv uvođenja biblijskog koncepta Stvaranja u škole.

Liberalni religijski lideri i teolozi, koji takođe proklamuju sklad religije i evolucije, podstiču tu neverovatnu poziciju dvostrukim putem. Prvo, oni izbegavaju tradicionalno tumačenje o Božjem prisustvu u svetu, neki do te mere da postaju zapravo ateisti. Drugo, oni prosto odbijaju da razumeju savremenu evolucionu biologiju i nastavljaju da veruju da je evolucija jedan svrhovit proces.

Sada nam je predstavljen spektar ateističkih evolucionista i liberalnih teologa, čije je razumevanje evolutivnih procesa očigledna besmislica, i oni se povezuju sa ACLU (Američko udruženje za ljudske slobode) i najvišim sudovima u zemlji, napadajući zastupnike Stvaranja koji su uhvaćeni u sve veći škripac. Evolucionistička biologija, kakva se uči u državnim školama, ne pokazuje dokaze za jednu svrhovitu silu bilo koje vrste. Ovo duboko uznemirava zastupnike Stvaranja. Pa ipak, na sudu naučnici proklamuju to da ništa u evolucionističkoj biologiji nije nekompatibilno sa bilom kojom razumnom religijom, što je gledište koje podupiru i liberalni teolozi i mnogi religijski lideri. Ne samo da zastupnici Stvaranja nisu u stanju da učine da se njihova 'nauka o Stvaranju' uči u školama, već čak ne mogu ni da ubede sudski sistem da je evolucija na bilo koji značajan način suprotna religiji; tako sudovi, zapravo, označavaju njihova religijska gledišta kao veliko zastranjenje. Nije čudo što su zastupnici Stvaranja (skoro pola populacije) frustrirani školskim sistemom i što žele prostor za vlastita gledišta, ili bar da budu pošteđeni 'batinanja' evolucijom."

Konflikt nesumnjivo postoji, sa evolucionistima i liberalnim teolozima na jednoj strani, koji negiraju istinitost biblijskog izveštaja o Stvaranju, i naučnika koji zastupaju stvaranje i konzervativnih teologa koji taj izveštaj afirmišu, na drugoj. Mnogo toga se vrti oko pitanja šta je autoritativnije - nauka ili Biblija? Ali to pitanje se brzo pomera ka specifičnijim stvarima kao što su: Da li je biblijski izveštaj mit? Da li je evolucija samo hipoteza? Ima li alternativnih tumačenja biblijskog izveštaja o Stvaranju? Da li je moguć kompromis između Stvaranja i evolucije?

Šta podrazumevamo pod Stvaranjem i evolucijom?

 Uobičajeno značenje termina Stvaranje jeste biblijski model. U izveštaju o Stvaranju jedan svemogući Bog priprema Zemlju za život u toku šest dana od 24 časa. Tradicionalne biblijske hronologije podrazumevaju da je do Stvaranja došlo pre manje od 10.000 godina; međutim, Biblija ne govori direktno o tačnom datumu Stvaranja. Neki zastupnici Stvaranja smatraju da je Bog doveo ceo Univerzum u postojanje u toku sedmice Stvaranja, dok drugi smatraju da je on postojao dugo pre tog vremena i da je u toku sedmice Stvaranja Bog napravio samo svet sposoban za život. Centralna tačka biblijskog izveštaja je više usmerena na stvaranje samog života i na faktore važne za život, kakvi su svetlost, vazduh i tlo. Povezana sa Stvaranjem je jedna globalna katastrofa - Potop iz 1. Knjige Mojsijeve - koji je zatrpao mnoge organizme nađene u fosilnim slojevima. Potop objašnjava fosilni zapis u kontekstu nedavnog Stvaranja, i kao takav on je važan element biblijskog koncepta Stvaranja.

Izraz evolucija ima mnogo značenja. Neki ga izjednačavaju sa malim promenama koje stalno viđamo kod živih organizama (veličina, boja, itd.). Međutim, i evolucionisti i zastupnici Stvaranja prihvataju ove promene kao normalnu biološku varijabilnost. Opštije značenje izraza evolucija odnosi se na napredovanje životnih formi od prostijih ka složenijim. Taj koncept obično uključuje nastanak života i razvoj Univerzuma. To je mehanicistički pristup pitanju porekla. Obično on ni na koji način ne uključuje Boga kao prauzroka svega. Po evolucionističkom (naturalističkom) scenariju univerzum se formirao sam od sebe pre više milijardi godina. Prosti život pojavio se na Zemlji, takođe sam od sebe, pre nekoliko milijardi godina, a naprednije forme života razvile su se iz tih prostih formi, naročito u toku proteklih nekoliko stotina miliona godina. Postoje mnoge varijacije ovog generalnog koncepta.

Između ova dva glavna gledišta - Stvaranja i evolucije postoje razni koncepti koji obično uključuju delove oba. Oni se javljaju pod nazivima: teistička evolucija, progresivno stvaranje ili deistička evolucija. Takvi modeli odbacuju čisto mehanicističke teorije kakva je evolucija. Oni podržavaju progresivni razvoj života, koji često uključuje aktivnost neke vrste boga, ali odbacuju biblijski izveštaj o nedavnom Stvaranju.

                                                    Arijel Rot, autor knjige Postanje - povezivanje nauke i Biblije

 
FacebookMySpaceTwitterDiggStumbleuponGoogle BookmarksLinkedin

Najnovije Vesti

Popularne Teme

Dobrodosli na Eden.rs

 

Copyright © 2010 Eden. All Rights Reserved.
Design: Minerva Plus!.