Imunoplex
Tinkture
Jeknic.rs
Znakovi Pored Puta
Zdravlje i Sreca
Pitajte Lektora
Biljna Ishrana
Imamo 14 gostiju na mreži
Home Clanci Clanci - Nauka i Biblija Nauka otkriva Boga
Nauka otkriva Boga
Nauka otkriva Boga

Imaju li ljudska bića ikakvo značenje ili svrhu? Postoji li Bog? Ako postoji, zašto dopušta toliko patnje? I zar nauka ne daje vrlo adekvatne odgovore i bez razmatranja Boga? Ovakva pitanja ne daju mira našim najdubljim mislima dok tragamo za odgovorima o svom poreklu, svojoj svrsi i svojoj krajnjoj sudbini. Malo ljudi može da ignoriše te zbunjujuće zagonetke koje nam se stalno nameću dok, čudeći se, razmišljamo o tajnama svog postojanja. Pitanje postojanja Boga je pitanje koje jednostavno nikad neće nestati.

Srećom, kad se dođe do krajnjih pitanja o postanku, nije sve nagađanje. Poslednjih godina je više značajnih naučnih otkrića otkrilo takvu preciznost i kompleksnost u postojećem svetu da postaje vrlo teško sugerisati da je sve što postoji nastalo samo po sebi, prosto slučajno. Izgleda kao da je jedan vrlo razuman Bog morao biti umešan u planiranje čudesnih složenosti koje nalazimo svuda po univerzumu.

Neki naučnici će odmah reči da nauka ne može da razmatra Boga jer nauka i Bog predstavljaju odvojena područja misli. Nažalost, takvo stanovište nameće nauci ograničen pogled na stvari, koji ograničava njenu sposobnost da nađe svu istinu. Nauka ne može naći Boga sve dok ga isključuje iz svog domena objašnjenja. Ako nauka teži da iznese smislene i istinite odgovore na naša najdublja pitanja, ona treba da izađe iz zatvora sekularizma u kojem se sad zarobila. Nauka treba da je otvorena prema mogućnosti da Bog postoji i da ga ne isključuje kao nešto što pripada drugoj oblasti istraživanja. Ova tekst prilazi pitanju postojanja Boga sa stanovišta da nauka jeste, ili bi bar trebalo da bude, otvoreno traganje za istinom, i da ćemo dopustiti činjenicama iz prirode da nas vode, ma kuda to bilo. Nauka se često upušta u razne špekulacije i hipoteze kakve su postojanje drugih univerzuma van našeg ili život koji nastaje sasvim sam od sebe. Da bi bila dosledna, nauka treba da bude voljna i da razmotri mogućnost da postoji Bog. Takva otvorenost uma mogla bi biti važna u slučaju da Bog zaista postoji.

Zanimljivo je po pitanju postojanja Boga to da su pioniri moderne nauke, kao Kepler, Galileo, Bojl (Boyle), Paskal (Pascal), Line (Linné) i Njutn (Newton), svi uključivali Boga u svoj naučni pogled. Oni su često govorili o Bogu, i za njih su njihove naučne studije bile otkrivanje zakona koje je stvorio Bog. Ti intelektualni divovi pokazali su kako nauka i Bog mogu ići jedno s drugim dok se proučava priroda.

Od tog vremena se putevi nauke i Boga razilaze, i današnja nauka u suštini ignoriše Boga. Dalje, neki naučnici su duboko zabrinuti da bi preuzimanje društva od strane religioznih ljudi ozbiljno škodilo nauci. Sa druge strane, ima sugestija da su neki naučnici i drugi akademici ponovo zainteresovani za Boga. Tome su delom uzrok skorašnja značajna otkrića, kakvo su vrlo tačne vrednosti potrebne za osnovne sile fizike, i vrlo kompleksni biohemijski fenomeni kod živih organizama.

Ti nalazi bude velike sumnje u to da je takvo stanje stvari nastalo prosto slučajno, i postaje razumnije verovati u Boga nego u kraj nje neverovatnosti koje se za ono što nalazimo u prirodi moraju pretpostaviti, ako Bog ne postoji.

Pošto su najznačajnija osporavanja Božjeg postojanja potekla iz nauke, diskusija se u suštini usredsređuje na teme povezane s njom.

Otkriću vam iznenađujuću činjenicu. Četiri od deset naučnika u SAD veruje u ličnog Boga, koji odgovora na njihove molitve. Paradoks je u tome to što vrlo malo njih, ako ijedan, objavljuje nešto o Bogu u naučnim časopisima i udžbenicima. Ono u šta naučnici veruju i ono o čemu pišu kad zauzmu naučni stav mogu biti vrlo različite stvari. Postoji više ključnih pitanja povezanih sa postojanjem Boga. Ona uključuju složenu organizaciju materije univerzuma i preciznost sila fizike. Zatim sledi više bioloških tema koje uljučuju postanak života, genetski kod i kompleksne strukture kakve su oko i mozak. Dalje se razmatra problem koje vreme predstavlja za evoluciju kad se analizira fosilni zapis. Ispostavlja se da su dugi geološki periodi sasvim neadekvatni za pretpostavljene neverovatnosti evolucije. Zašto, s obzirom na to da tako mnogo podataka zahteva postojanje Boga da bismo objasnili to što vidimo, naučnici o Njemu i dalje ćute?

Tom pitanju se prilazi iz perspektive i sociološke snage dominantih ideja, kao što je evolucija, i isključivosti i elitizma jednog vrlo moćnog naučnog lobija. Nauka pruža obilje dokaza da postoji Bog. Ostaje nada da će naučnici dopustiti da se Bog vrati u naučnu perspektivu, kako je to bilo i kod pionira moderne nauke. Ova knjiga uglavnom razmatra dva snažno suprotstavljena pogledana svet. Sa jedne strane, ima onih koji ograničavaju stvarnost na ono što prosto mogu uočiti u prirodi; za njih je u suštini to sve što postoji.

Taj stav se blisko poklapa sa postojećim naučnim stavom koji isključuje Boga. Drugi veruju da postoji jedna transcedentna stvarnost iznad onoga što je jednostavno i uočljivo. Za njih posebno postoji krajnje značenje našeg postojanja - postoji Bog koji nas je stvorio, uključujući i faktore kakvi su naša svest, razumevanje, briga za druge i osećaj za pravdu. Drugim rečima, u stvarnosti postoji više od obične vidljive materije, i postoji svrha našeg postojanja. Koji god od ova dva pristupa usvojimo, on ima dubok uticaj na naš pogled na svet i ličnu filozofiju.Ova rasprava pretpostavlja da odvojenost ova dva suprostavljena pogleda na svet nije validna. Obični podaci nas u suštini prisiljavaju da zaključimo da se dešava nešto neobično, i izgleda da je razumni transcedentni Bog bio uključen u stvaranje kompleksnosti koje otkrivamo običnim opservacijama.

Da li je ovaj tekst objektivan? Je li nepristrasan?

Nažalost, odgovor u oba slučaja je ne.

Ko može da tvrdi da je sasvim objektivan?

Posle više od 50 godina bavljenja sporom između nauke i religije, jako dobro shvatam kako ova pitanja pogleda na svet, koja određuju čovekovu ličnu filozofiju, mogu postati emocoinalno nabijena. Takođe sam sasvim svestan da će nekima moj pristup biti neprijatan. Žao mi je zbog toga. Mi svi moramo mnogo da učimo jedni od drugih, i zamolio bih one sa drugačijim gledištima da nastave sa komunikacijom i doprinošenjem ukupnom fondu znanja čovečanstva.

                                                                                                                                Arijel Rot

 

 
FacebookMySpaceTwitterDiggStumbleuponGoogle BookmarksLinkedin

Najnovije Vesti

Popularne Teme

Dobrodosli na Eden.rs

 

Copyright © 2010 Eden. All Rights Reserved.
Design: Minerva Plus!.