Imunoplex
Tinkture
Pitajte Lektora
Znakovi Pored Puta
Porodicni Kutak
Postanak
Zdravlje i Sreca
Imamo 59 gostiju na mreži
Home Clanci Clanci - Nauka i Biblija Koreni naše civilizacije - Grčki pogled na svet
Koreni naše civilizacije - Grčki pogled na svet
Koreni naše civilizacije - Grčki pogled na svet

Ako bi posetilac sa druge planete posmatrao našu Zemlju pre dvadeset pet vekova u pokušaju da pronade ne samo unutrašnje nego i spoljašnje nadahnuće, on sigurno ne bi izabrao ni Persiju ni Egipat, već Crčku i Izrael kao kolevku naše civilizacije. lako Rim ima zasluge za određeni uticaj na razvoj društva, ipak od svih naroda Jevreji i Grci su najzaslužniji za oblikovanje ideja zapadne civilizacije.

Grčki pogled na svet

 Odavno je rečeno da je filozofija otpočela svoj život među Ijudskim bićima, kada je čovek počeo da shvata svet, ne kroz religiju ili prihvatanjem nekog autoriteta, već korišćenjem sopstvenog razuma. Ona se najverovatnije rodila među ranim Grcima, u šestom, petom i četvrtom veku pre Hrista. Slobodno možemo reći da su u ovom pogledu na svet rani grčki filozofi bili materijalisti, jer su verovali da je Ijudska duša nastala od materije. Ipak, postojala su razna mišljenja u odnosu prema vrsti materije od koje je sve nastalo. Tako je, na primer, Tales iz Mileta, prvi čovek koji je nazvan filozofom, verovao da je čovek nastao iz vode u koju se vraća posle smrti. Drugi su verovali da smo nastali od vazduha, vatre ili neke druge materije. Najpoznatiji među njima sigurno je bio poznati matematičar Pitagora. On je verovao da pošto se većina oblika u svemiru mogu povezati na način koji se može izraziti brojevima, tvrdio je da je sve u svemiru, uključujući i čoveka, nastalo od brojeva.

Sledeća grupa filozofa bili su atomisti, zato što su verovali da je čovek načinjen od atoma, kao i sve ostalo u svemiru, međutim, ipak, postoji razlika: u čoveku su ti atomi čistiji i kvalitetniji nego kod ostalih stvari. lako različiti u svojim stavovima, svi su verovali da se kao deo svemira čovek mora povinovati njegovim zakonima ili biti uništen.

Tales, Pitagora,  Sokrat,  Platon i Aristotel

 Promene u grčkoj filozofiji dolaze sa sofistima koji su oslobodili čoveka pretnji koje se nalaze u prirodi, i stavili ga u centar svemira. Čovek nije podložan zakonima svemira, već slobodan i sposoban da izabere vlastitu sudbinu. Čuveni sofista Pitagora je izjavio: Čovek je merilo svih stvari. Pitagorina ideja naročito je došla do izražaja u 18. i 19. veku.

Sledeća tri filozofa ostavila su neizbrisiv trag u razvoju istorije čovekove misli. Prvi od njih bio je Sokrat.

Sa Sokratom je došlo do promene pravca u filozofskom istraživanju. On je usmerio svoju pažnju na problem etike. Njegov interes bio je čovek i njegovi problemi. Bio je duboko zainteresovan za moral tražeći da otkrije ono što je pravo, istinito i dobro. Sokratova dobro poznata izjava glasi: Neispitanim životom nije vredno živeti.

Njegov učenik Platon učio je da je čovek zaista mera svih stvari, jer se u njemu nalaze određeni univerzalni principi, pojmovi i ideje koje predstavljaju osnovu svakog naučnog pogleda. Te ideje odgovaraju realnošću, realnom svetu. Na taj način, Platon je naglasio čovekovo posebno mesto u svemiru. Čovek nije kao životinja, iako se njegovo stvaranje dogodilo na isti način kao i njihovo. Čovekova duša je deo božanskog razuma, koji je ušao u telo i koji je sposoban da sazna večnu realnost svemira.

Platonov učenik Aristotel smatrao je da kao i svi drugi oblici u svemiru i čovek je stvoren na isti način. U njemu nalazimo materiju i formu. Međutim, čovek se razlikuje od svih drugih stvorenja činjenicom da poseduje razum. Kao i svi drugi oblici života, biljke na primer, čovek ima vitalne funkcije. Takođe, kao i sve druge životinje, čovek ima sposobnost da pamti, da doživi želje, bol, zadovoljstvo i slično. Ali nasuprot biljkama ili životinjama, on ima sposobnost da misli. Njegov razum je kreativan. To je božanska iskra u čoveku.

 

                                                                                                                                 dr Jovan ilijev

 
FacebookMySpaceTwitterDiggStumbleuponGoogle BookmarksLinkedin

Najnovije Vesti

Popularne Teme

Dobrodosli na Eden.rs

 

Copyright © 2010 Eden. All Rights Reserved.
Design: Minerva Plus!.