Imunoplex
Tinkture
Porodicni Kutak
Postanak
Pitajte Lektora
Stado
Jeknic.rs
Imamo 113 gostiju na mreži
Home Clanci Clanci - Nauka i Biblija Istorijski pregled: Ideje koje su oblikovale svet
Istorijski pregled: Ideje koje su oblikovale svet
Istorijski pregled: Ideje koje su oblikovale svet

Plutarh (46-120 godine) helenistički književnik je rekao da je tokom istorije bilo naroda bez vladara, bez monarha, bez monete, bez vojske, ali ne i bez vere, hrama i Boga. Arheolozi ističu da je čovek, od kako je saznao za sebe, pokušavao da odgonetne zagonetku života: Otkuda je sve došlo i kuda sve ide? Posebne pripreme oko sahrane, brige oko načina i mesta, ukazuju da je čovek oduvek verovao da ovom životu nema kraja i pripremao se za sledeći. Najstariji zapisi koji su se bavili kosmologijom, takođe govore da je čovek pokušavao da odgonetne poreklo svemira. Pre nekih tri do četiri hiljade godina, Kinezi, Egipćani i Mesopotamci ostavili su pisane izveštaje o svojim kosmološkim mitovima.

Kinezi su posmatrali Zemlju kao četvrtastu površinu sa Kinom u centru neba, kao kupolu načinjenu od zvezda, raširenu na četiri kraja, a u sredini nalazila se zvezda vodilja. Sunce i Mesec bili su bogovi koji su činili jednu veću celovitost.

U Egiptu je postojalo verovanje da je Zemlja pravougaona osnova celog svemira. Boginja je svoje ruke i noge odmarala na četiri kraja Zemlje, raširila svoje zvezdano telo preko cele naše planete, dok je božanstvima, Suncu i Mesecu, dozvoljavala da svakodnevno klize preko njenih nogu, leđa i ruku. Mlečni put smatran je bogom blizancem sa rekom Nil.

Prva ateistička hipoteza. Prema indijskom konceptu, ako su i postojali pre stvaranja svemira, bogovi nisu učestvovali u njegovom stvaranju. Prema tom učenju, svemir je nastao u bezbroju večnih ciklusa. Na kraju svakog kruga, svaka čestica rastvorila se u prvobitnoj čistoj vodi večnosti, iz koje je sve iznova nastalo. lako je ovo verovanje bilo daleko od nauke, ipak je nagovestilo modernu teoriju pulsirajućeg svemira.

Dve druge škole indijske kosmologije Oains i Mimamsa), učile su da je svemir večan i nepromenljiv. Moderna hipoteza o neprekidnom rađanju vasione takođe je bila nagoveštena pre nekoliko hiljada godina.

 

Koreni naše civilizacije

Ako bi posetilac sa druge planete posmatrao našu Zemlju pre dvadeset pet vekova u pokušaju da pronade ne samo unutrašnje nego i spoljašnje nadahnuće, on sigurno ne bi izabrao ni Persiju ni Egipat, već Crčku i Izrael kao kolevku naše civilizacije. lako Rim ima zasluge za određeni uticaj na razvoj društva, ipak od svih naroda Jevreji i Grci su najzaslužniji za oblikovanje ideja zapadne civilizacije.

Grčki pogled na svet

Odavno je rečeno da je filozofija otpočela svoj život među Ijudskim bićima, kada je čovek počeo da shvata svet, ne kroz religiju ili prihvatanjem nekog autoriteta, već korišćenjem sopstvenog razuma. Ona se najverovatnije rodila među ranim Grcima, u šestom, petom i četvrtom veku pre Hrista.

Slobodno možemo reći da su u ovom pogledu na svet rani grčki filozofi bili materijalisti, jer su verovali da je Ijudska duša nastala od materije. Ipak, postojala su razna mišljenja u odnosu prema vrsti materije od koje je sve nastalo. Tako je, na primer, Tales iz Mileta, prvi čovek koji je nazvan filozofom, verovao da je čovek nastao iz vode u koju se vraća posle smrti. Drugi su verovali da smo nastali od vazduha, vatre ili neke druge materije. Najpoznatiji među njima sigurno je bio poznati matematičar Pitagora. On je verovao da pošto se većina oblika u svemiru mogu povezati na način koji se može izraziti brojevima, tvrdio je da je sve u svemiru, uključujući i čoveka, nastalo od brojeva.

Sledeća grupa filozofa bili su atomisti, zato što su verovali da je čovek načinjen od atoma, kao i sve ostalo u svemiru, međutim, ipak, postoji razlika: u čoveku su ti atomi čistiji i kvalitetniji nego kod ostalih stvari. lako različiti u svojim stavovima, svi su verovali da se kao deo svemira čovek mora povinovati njegovim zakonima ili biti uništen.

TALES PITAGORA SOKRAT PLATON ARISTOTEL

 

Promene u grčkoj filozofiji dolaze sa sofistima koji su oslobodili čoveka pretnji koje se nalaze u prirodi, i stavili ga u centar svemira. Čovek nije podložan zakonima svemira, već slobodan i sposoban da izabere vlastitu sudbinu. Čuveni sofista Pitagora je izjavio: Čovek je merilo svih stvari. Pitagorina ideja naročito je došla do izražaja u 18. i 19. veku.

Sledeća tri filozofa ostavila su neizbrisiv trag u razvoju istorije čovekove misli. Prvi od njih bio je Sokrat.

Sa Sokratom je došlo do promene pravca u filozofskom istraživanju. On je usmerio svoju pažnju na problem etike. Njegov interes bio je čovek i njegovi problemi. Bio je duboko zainteresovan za moral tražeći da otkrije ono što je pravo, istinito i dobro. Sokratova dobro poznata izjava glasi: Neispitanim životom nije vredno živeti.

Njegov učenik Platon učio je da je čovek zaista mera svih stvari, jer se u njemu nalaze određeni univerzalni principi, pojmovi i ideje koje predstavljaju osnovu svakog naučnog pogleda. Te ideje odgovaraju realnošću, realnom svetu. Na taj način, Platon je naglasio čovekovo posebno mesto u svemiru. Čovek nije kao životinja, iako se njegovo stvaranje dogodilo na isti način kao i njihovo. Čovekova duša je deo božanskog razuma, koji je ušao u telo i koji je sposoban da sazna večnu realnost svemira.

Platonov učenik Aristotel smatrao je da kao i svi drugi oblici u svemiru i čovek je stvoren na isti način. U njemu nalazimo materiju i formu. Međutim, čovek se razlikuje od svih drugih stvorenja činjenicom da poseduje razum. Kao i svi drugi oblici života, biljke na primer, čovek ima vitalne funkcije. Takođe, kao i sve druge životinje, čovek ima sposobnost da pamti, da doživi želje, bol, zadovoljstvo i slično. Ali nasuprot biljkama ili životinjama, on ima sposobnost da misli. Njegov razum je kreativan. To je božanska iskra u čoveku.

Jevrejski pogled na svet

Nasuprot Grcima, Jevreji nisu pokušavali da otkriju Boga putem Ijudskog načina razmišljanja. Oni su prihvatili Njegovo postojanje i bili spremni da Mu služe, jer su osećali da On to zaslužuje.

Osnovne tačke jevrejskog pogleda na svet su sledeće:

A Monoteizam. Nasuprot grčkom politeizmu, verovanju u mnoštvo bogova, Jevreji su verovali u jednog Boga, Stvoritelja celog svemira i čoveka. On kontroliše Ijudsku istoriju i ništa Ga ne može iznenaditi.

Mesijanska nada. Jevreji su ovome svetu podarili nadu o Mesiji koji će se pojaviti i uspostaviti pravdu na celom svetu. Istina, Rimljani su gajili istu nadu i pesnik Vergilije piše da će se pojaviti idealni rimski vladar-sin koji treba da se rodi caru Avgustu. Ali suprotno nacionalističkim nadama Rimljana, jevrejski Mesija treba da pripadne celom svetu. Mir koji će On uspostaviti suprotan je vrednosti Pax Romana, jer se nije zasnivao na sili.

Etički sistem. U moralnom delu jevrejskog zakona, judaizam je ponudio svetu najčistiji etički sistem koji je postojao. Moralni standard opisan u Deset zapovesti bio je u oštrom kontrastu sa vladajućim sistemima onoga vremena. Za Jevreje, greh nije bio akt spoljašnjeg prekršaja Zakona, kao kod Grka i Rimljana, greh je bio prekršaj koji je postojao u nečistom srcu. Spasenje dolazi od Boga, a ne preko racionalističkih sistema ili rituala misterioznih religija.

Filozofija istorije. Nasuprot cikličnom konceptu istorije grčkih filozofa, Jevreji su insistirali da istorija ima značenje. Suprostavili su se svakom pogledu koji je gledao na istoriju kao na besmislenu seriju ciklusa ili linearne evolucije. Jevreji su zastupali linearni ili kataklizmički pogled na svet u kome Svemogući Bog, koji je stvorio istoriju, uprkos čovekovom padu, osniva zlatno doba.

Shvatanje čoveka. Jevrejsko shvatanje čoveka bilo je mnogo uzvišenije nego verovanje okolnih naroda. Grci, Rimljani, Egipćani i ostali narodi videli su čoveka kao deo svemira, sastavljenog od istih sastojaka kao i svemir. Jevreji su videli čoveka kao krunu stvaranja. Učinio si ga malo manjim od anđela, pevao je pesnik David.

 

Preuzeto iz knjige Ateizam ili hrišćanstvo, dr Jovan ilijev

 
FacebookMySpaceTwitterDiggStumbleuponGoogle BookmarksLinkedin

Najnovije Vesti

Popularne Teme

Dobrodosli na Eden.rs

 

Copyright © 2010 Eden. All Rights Reserved.
Design: Minerva Plus!.