Imunoplex
Tinkture
Imamo 47 gostiju na mreži
Home Clanci Clanci - Nauka i Biblija Dobro i zlo kao ključ za razumevanje sveta (3)
Dobro i zlo kao ključ za razumevanje sveta (3)
Dobro i zlo kao ključ za razumevanje sveta (3)

Stvarnost zakona

Kod ljudske vrste nailazimo na dve vrlo čudne pojave. Prva je, da čoveka proganja misao kako bi se trebao ispravno ponašati, igrati poštenu igru, biti častan, moralan, to jest slediti Zakon prirode. Druga je, da se ljudi u stvarnosti tako ne ponašaju.

Možda će se neko upitati zašto to nazivamo čudnim, možda vam to izgleda sasvim normalno. Možda će neki pomisliti kako smo mi vrlo strogi prema ljudima. Konačno, možete kazati da ono što mi zovemo nepoštovanjem zakona Dobra i Zla, ili Zakona prirode, znači samo to da ljudi nisu savršeni. A zašto bi, uostalom, ljudi bili savršeni? Taj bi prigovor bio na mestu, ako bi pokušali samo ustanoviti stepen naše krivice zbog ponašanja suprotnog onom koje očekujemo od drugih. No, to nam uopšte nije namera. U ovom trenutku nemamo nameru govoriti o krivici, samo pokušavamo pronaći istinu. S te tačke gledišta, sama zamisao o tome da je nešto nesavršeno, da nije onako kako bi trebalo biti, ima izvesne posledice. Uzmimo, na primer, kamen ili stablo. Kamen je kamen, a stablo je stablo, i nema nikakvog smisla tražiti da kamen ne bude kamen ili da stablo ne bude stablo. Naravno, ukoliko želite taj kamen odneti u svoj vrt, a njegov oblik vam ne odgovara, možete kazati da on nema prikladan oblik. Isto tako možete kazati da je stablo loše, jer vas u dovoljnoj meri ne zaštićuje od sunca. Time sigurno želite reći da taj kamen ili stablo ne odgovara određenoj svrsi koju ste mu namenili. To im ne možete prebacivati, osim šale radi. Dobro znate da to stablo u određenim klimatskim uslovima i na određenom zemljištu ne može biti drukčije. Ono što s našeg gledišta nazivamo lošim stablom, poštuje zakone svoje prirode u istoj meri kao i dobro stablo.

Zapažate li šta iz tog proizilazi? To je ono što obično nazivamo zakonima prirode, to jest,način na koji vreme deluje na stablo, neće stvarno biti zakoni u pravom smislu te reči, već ih samo mi tako nazivamo. Kad kažemo da kamen koji pada poštuje zakon sile teže, nije li to isto kao kad bismo rekli da taj zakon predstavlja samo ono što kamen uvek čini? Sigurno ne mislite da će se kamen, ako ga bacimo, iznenada setiti kako mu je naređeno da padne na zemlju. Dakle, kažemo da on sam pada. Drugim rečima, ne možemo biti sigurni da postoji neki zakon o onome što se mora dogoditi, koji bi bio različit od onoga što se stvarno događa. Zakoni prirode, dakle, mogu značiti samo ono što priroda, u stvari, čini. Međutim, ako razmotrimo zakon zakon ljudske prirode, zakon ispravnog postupanja, videćemo da je to nešto sasvim različito. Taj zakon sigurno ne znači ono što čovek ustvari radi, jer kako smo spomenuli ranije, mnogi ljudi se uopšte ne pridržavaju ovog zakona, a gotovo niko ga se u potpunosti ne pridržava. Zakon sile teže nam govori kako se kamen ponaša kad ga ispustimo, dok Zakon ljudske prirode govori kako bi se čovek trebao ponašati, a kako ne. Drugim rečima, kad razgovaramo o ljudima, nešto drugo dolazi iznad i van stvarnih činjenica. Postoje činjenice, (kako se ljudi stvarno ponašaju), ali imamo i nešto drugo (kako bi se trebali ponašati). Izvan toga u svemiru ne bi trebalo postojati ništa drugo osim činjenica. Elektroni i molekuli se ponašaju na određen način iz čega nastaju određene posledice i to bi mogla biti čitava priča. (Ne mislimo kazati, kao što ćete videti kasnije, da je to čitava priča, već bi to moglo biti tako samo u ovoj fazi razmatranja.) I čovek se ponaša na određen način, ali to nije čitava priča, jer znamo da bi se trebao ponašati drukčije. To je zaista u tolikoj meri čudnovato, da osećamo potrebu za daljnjim objašnjenjem. Možemo, na primer, izvesti sledeći zaključak: kad kažemo za nekoga da se ne ponaša onako kako bi trebao, tada je to isto kao kad kažemo da je kamen loše oblikovan, naime, da nam ponašanja takve osobe ne odgovaraju. Takav zaključak, međutim, jednostavno ne bi bio ispravan. Ponašanje čoveka koji je zauzeo mesto u vozu zato jer je prvi došao i onoga koji je, dok sam ja bio okrenut leđima, skliznuo na sedište premestivši moju torbu, jednako mi ne odgovara. Pri tome nećemo osuditi postupak prvog čoveka, već onog drugog. Ne ljutimo se, osim za trenutak, dok se ne priberemo, na onoga koji nam slučajno podmetne nogu, pa makar nas pri tome i ozledio. Ljutimo se, međutim, na onoga koji nam pokušava podmetnuti nogu i nakon što mu to prvi put nije uspelo. Ponekad se ponašanje koje nazivamo lošim, uopšte ne protivi našim interesima, već naprotiv. U ratu, svakoj strani dobro dolazi izdajica protivničke strane. No, premda ga plaćaju i koriste njegove usluge, svi ga smatraju izrodom. Zato ne možemo reći da je ispravno samo ono postupanje od kojeg imamo koristi. Što se tiče našeg ličnog ponašanja, takođe nam se čini očiglednim da nije ispravno samo ono ponašanje koje nam se isplati. Ispravno se ponašati znači biti zadovoljan s hiljadu dinara, umesto s deset hiljada, pošteno ostati u školi na času kad biste najradije otišli, održati obećanje onda kada biste ga najradije pogazili, reći istinu čak i onda kada će vas smatrati budalom. Neki smatraju da iako se ispravno ponašanje čoveku ne isplati u određenom slučaju, ono se ipak isplati ljudskom društvu kao celini i da u tome nema nikakve posebne tajne. Konačno, ljudi ipak imaju toliko razuma da uvide kako ne mogu biti sigurni ili srećni, osim u društvu  kojem se svi ispravno ponašaju, pa se i sami nastoje tako ponašati. Naravno, tačno je da sigurnost i sreća dolaze samo od onih pojedinaca, grupa i naroda koji se međ sobno poštuju i cene. To je, svakako, jedna od najvažnijih istina na svetu, ali ona nikako ne objašnjava naš stav prema Dobru i Zlu. Ako na pitanje: “Zašto ne bih smeo biti sebičan?” - dobijemo odgovor: “Zato jer je to u interesu društva” - tada se možemo upitati: “A zašto bih ja vodio računa o blagostanju društva, ukoliko lično nemam ništa od toga?” Odgovor može biti samo ovaj: “Zato jer trebamo biti nesebični” - a to nas vraća na sam početak. Dakle, sve što sm rekli tačno je, ali to nas nije odvelo nikuda dalje. Kad bi neko postavio pitanje zašto se igra fudbal, ne bi mnogo vredeo odgovor: “Da se postignu golovi”, budući je nastojanje da se postignu golovi isto što i sama igra, a ne razlog igre. To bi značilo da je fudbal - fudbal, što je svakako istina, ali je ta istina toliko očigledna da je ne treba ni spominjati. Isto tako na pitanje zbog čega se čovek treba pristojno ponašati, ne vredi odgovoriti da je to zbog dobrobit društva, jer nastojanje oko dobrobiti društva, drugim rečima nesebičnost, (društvo na kraju, znači i druge ljude) jedna je od onih stvari koje ispravno ponašanje sadrži u samome sebi. Time bismo samo rekli da je ispravno ponašanje tek - ispravno ponašanje. Ništa više ne bismo rekli i kad bismo se zadržali na tvrdnji: “Čovek treba biti nesebičan.” Ovde bi završili. Ljudi moraju biti nesebični. Trebaju pošteno postupati s drugim ljudima. To, svakako, ne znači da su nesebični, niti da vole biti takvi, već da moraju biti nesebični. Moralni zakon ili zakon ljudske prirode nije obična činjenica o čovekovom ponašanju, isto kao što je zakon sile teže činjenica o ponašanju tela koja imaju odrenenu masu. S druge strane, Moralni zakon nije puka fantazija, jer se jednostavno ne možemo osloboditi predstave o njemu, a kad bismo to mogli, velika većina onoga što mislimo i kažemo o čoveku bilo bi išeno smisla. To nije ni izjava o načinu na koji bismo želeli da se ljudi ponašaju, a da nama to ponašanje odgovara, jer nečije loše ili nepošteno ponašanje ne mora nam uvek škoditi, čak aprotiv. Prema tome, ovo pravilo o Dobru i Zlu, ili Zakon ljudske prirode, nazovite to kako želite, mora na ovaj ili onaj način biti nešto stvarno - nešto što zaista postoji i što mi nismo izmislili. Uprkos tome, to nije činjenica u običnom smislu te reči, niti činjenica na način na koji bi to bilo naše stvarno ponašanje. Izgleda da ćemo morati priznati da postoji više nego jedna vrsta stvarnosti; da u ovom konkretnom slučaju ima nešto iznad i s one strane običnih činjenica o ljudskom ponašanju, a to nešto je ipak veoma stvarno - stvaran zakon, kojeg niko od nas nije izmislio, a čijeg smo delovanja potpuno svesni.

                                                                                                                                     K. S.  Luis

 

 
FacebookMySpaceTwitterDiggStumbleuponGoogle BookmarksLinkedin

Najnovije Vesti

Popularne Teme

Dobrodosli na Eden.rs

 

Copyright © 2010 Eden. All Rights Reserved.
Design: Minerva Plus!.