Imunoplex
Tinkture
Imamo 25 gostiju na mreži
Home Clanci Clanci - Nauka i Biblija Doba prosvetiteljstva - Pet značajnih mislilaca
Doba prosvetiteljstva - Pet značajnih mislilaca
Doba prosvetiteljstva  - Pet značajnih mislilaca

 

Na pitanje »Šta je prosvetiteljstvo?« Imanuel Kant 1784. godine u časopisu Berlinski nedeljnik daje odgovor: »Prosvetiteljstvo je izlaz čovjeka iz njegove samoskrivljene nezrelosti. Nezrelost je nemoć, da se služimo svojim razumom, bez nekoga drugog. Samoskrivljena je ova nezrelost, ako njezin uzrok ne leži u nedostatku razuma, već u nedostatku odlučnosti i srčanosti, da se njime služimo bez vodstva nekog drugog. Sapere aude! Imaj srčanosti, da se služiš bez vodstva v l a s t i t i m razumom! – To je, dakle, krilatica prosvetiteljstva

 Rene Dekart (1596-1650)

 Hobsov savremenik Rene Dekart (Rene Decartes) pokrenuo je školu savremenog racionalizma. Ta škola težila je da sve znanje zasnuje na apstraktnim univerzalnim principima, koji su na neki način svakome prirođeni.

Sumnjao je u sve što je video i čuo, ali nije mogao da sumnja da je sumnjao. Verovao je da samo razumom možemo prihvatiti postojanje Boga i duše.

Meditacija (1641) pokušavao je da prikaže najbolji i najverodostojniji način razmišljanja u svetu suprotnih mišljenja.

U potrazi za jasnim i sigurnim idejama, primenio je rigorozan i sistematski proces sumnje. Sumnjao je u ono što je video svojim očima i čuo svojim ušima, jer je shvatio da nas naša čula često mogu da varaju. Sumnjao je u civilni i društveni autoritet, jer je znao da autoriteti mogu da pogreše. Nije prihvatao nijednu tvrdnju, ni pojedinca ni institucije.

Dekart je sumnjao u sve u što se moglo sumnjati, dok nije došao do tačke, kada je shvatio da postoji nešto u što nije mogao da sumnja. Nije mogao da sumnja da je sumnjao. Sumnjom da je sumnjao dokazao bi da je sumnjao. To ga je dovelo do zaključka da sumnja zahteva razmišljanje. Sledeći korak vodio ga je do poznatog aksioma: Cogito ergo sum (Mislim, dakle postojim). Koristeći pironistički metod sumnjanja u sve, Dekart je želeo da uspostavi nesumnjivu činjenicu: Onaj koji sumnja može biti siguran u sopstveno postojanje. Dekart nije imao nameru da postane religiozni reformator; ipak, njegov novi metod približavanja istini pogodio je hrišćanstvo u samu srž. On je temelj istinitosti od Boga pomerio prema čoveku. Svojim filozofskim pristupom, Dekart je pripremio put sledećem dobu, u kome je Bog bio odbačen kao nepotrebna hipoteza, a čovek zauzeo Njegovo mesto.

Frensis Bekon (1561-1621)

Svojim naučnim pristupom Frensis Bekon (Francis Bacon) zadao je težak udarac crkvenom autoritetu. Tvrdio je da naučno znanje treba koristiti za izgradnju novog društva, društva u kome će svi problemi biti rešavani ispravnim načinom dobijanja i primene znanja.

Ova metoda trebalo je da zameni deduktivni Aristotelov metod koji je korišćen u srednjem veku. Umesto njega izneo je induktivni metod, poznat kao naučni metod, u kome naučnik ne prihvata ništa što potiče od autoriteta. Umesto, Crkva tako uči, naučnik razvija hipotezu, posmatra činjenice u vezi sa svojim probnim idejama, proverava te činjenice ponavljajući eksperiment više puta i tek on da razvija uopšten zakon. U staroj deduktivnoj metodi čovek bi povezivao generalne principe, prihvačene isključivo na bazi crkvenog autoriteta, sa činjenicama i izvukao zaključak, a da prethodno ne testira validnost tog generalnog principa.

Ova formulacija naučne metode izvršila je ogroman uticaj od 17. do 20. veka. Generacije za generacijom naučnika bile su vođene ovom metodom, a mnoge generacije filozofa, uključujući one najveće, videle su da je Bekon poveo čovečanstvo u novom, ali ispravnom smeru.

Džon Lok (1632-1704)

Novi udarac Crkvi došao je od, takođe, odanog hrišćanina, ali i savesnog naučnika. Njegova osnovna poruka bila je: Nemoj nepromišljeno da slediš autoritete bilo da su religiozni, intelektualni ili politički. I nemoj nepromišljeno da slediš tradiciju ili društvena pravila ponašanja. Cledaj na činjenice i pokušaj da svoje stavove i svoje ponašanje zasnuješ na činjenicama onakve kakve one jesu.

Lok je takođe produbio Bekonovu ideju. U svome delu Esej u pogledu Ijudskog razumevanja, Lok je poricao ideje u našem umu, kao što su vreme i prostor. Verovao je da je prilikom rođenja naš um kao prazan papir, koji naše iskustvo počinje da ispisuje; i da se svako naše sledeće znanje o spoljašnjoj realnosti razvija na osnovu ovog porekla. Ovaj pristup povezivanja znanja sa osećanjima, produbio je još više Hobsov materijalistički pristup životu. Kombinacija Lokove ideje sa Hobsovom i Bekovom je pobeda naučne metode, kao osnovnog načina sticanja znanja.

Isak Njutn (1642-1727)

Nema sumnje da je pored Ajnštajna,Isak Njutn (Isaak Nevvton) bio najveći naučnik koji je ikada živeo i radio. lako odani hrišćanin, pripravio je put neverstvu više nego ijedan naučnik ili filozof. Svoje naučno otkriće Njutn je publikovao u knjizi Principi matematike u kojoj ceo svemir upoređuje sa jednom velikom mašinom koja radi po određenim, fiksnim i nepromenjenim zakonima. Matematički je pokazao da delovanje svemira zavisi od tih zakona, koji se mogu razumeti i izraziti jednačinama. Zbog njihove konstante, te jednačine su po prvi put omogućile čoveku naučno predskazivanje. Tako je dat potpuni opis sadašnjeg stanja svakog fizičkog sistema. Čovek bi uz pomoć Njutnovih zakona mogao da predvidi njeno stanje u budućnosti.

Otkriće ovog velikog naučnika imalo je dve posledice. Na jednoj strani, ovakav pogled na svemir uklonio je potrebu za Bogom što je i stvorilo pogodnu klimu za rađanje deizma, a kasnije i ateizma. Francuski filozof Deni Didro (Denis Diderot) iz osamnestog veka uzviknuo je: Zahvaljujući ovim velikim Ijudima, ovaj svet više nije Božji, svet je mašina sa svojim točkovima, žicama, koturovima i oprugama. Drugi su smatrali da prema ovakvom pogledu na svet, Bog i dalje može da postoji, ali da je malo verovatno da se Bog mešao u rad svemira natprirodnim intervencijama. Didroov savremenik Volter rekao je da je apsurdno i uvredljivo za Boga da interveniše u tako savršenom radu ove ogromne mašine, pošto je savršeno isplanirao da radi prema božanskim nepromenljivim zakonima. Za Ijude iz osamnaestog veka, koji su prihvatili ovaj koncept svemira, Božja intervencija bi značiia prekršaj savršenih zakona prirode, a to je nemoguće. Druga posledica Njutnove kosmologije ogleda se u ponovnom buđenju interesovanja za koncept determinizma. Ako prihvatimo empirijski stav da su Ijudska bića organizovani sistem materije i da je čovekov um formiran kao rezultat iskustva, onda bismo mogli da objasnimo Ijudsko ponašanje u smislu delovanja uzroka i posledice. Ako imamo dobar uvid u biološki sastav određene ličnosti, njeno rano detinjstvo, društvene i istorijske okolnosti u kojima je rođena, možda možemo da predvidimo njeno ponašanje i sve njene postupke. Gledano iz tog ugla koncept slobodne volje postaje neodrživ; odnosno, možda nam se čini da je osoba imala slobodan izbor, ali do takvog zaključka smo došli samo zato što nismo svesni kauzalnih faktora. Ovo je, takođe, veliki problem i za savremenog čoveka. Ako ne postoji slobodna volja, onda ne možemo da primenimo moralne koncepte kao što su dobro i zlo. Moralnost može da postoji samo tamo gde postoji izbor, tamo gde je osoba mogla da drugačije postupi. Međutim, ako verujemo da Ijudska priroda nije samo rezultat prethodnih uzroka, već mnogo više od toga, onda možemo da tvrdimo da Ijudi moraju biti odgovorni za svoje ponašanje.63

Dejvid Hjum (1711-1766)

Pored toga što se govori da je Dejvid Hjum (David Hume 1711-1766) bio jedan od najatraktivnijih filozofa, on je bio prvi koji je uveo skepticizam u englesku filozofsku misao. Njegova najpopularnija knjiga bila je Istorija Engleske, ali kako Bertrand Rasel kaže, on je zapamćen i po svom skepticizmu, kojim je pokazao sav bankrot razuma u dvadesetom veku.

Hjumov skepticizam proširio se na čitav spektar Ijudskog znanja. Tvrdio je da je nemoguće dokazati postojanje duše ili bića. Jer kad god posmatramo sebe doživljavamo osećanje uživanja ili bola, ali nikada bića kao takvog.

U religiji je posumnjao u stare dokaze u postojanje Boga, izjavljujući da je ideja o Prvom Uzroku beskorisna. Uzrok ne može u potpunosti biti poznat pomoću njegove posledice. Zato je Prvi Uzrok sakriven od nas bezbrojem drugih uzroka. Štaviše, ako imamo argument za Božje postojanje iz uzročnosti, a drugi iz stvaranja, potreban nam je još jedan argument da pokažemo da je Bog u svakom ovom argumentu jedan te isti Bog. Zatim nam je potreban još jedan argumenat koji bi pokazao da je taj Bog isti kao i Bog hrišćanske vere.

Na koji način Hjum vlada umovima drugih savremenih Ijudi? Insistirajući da verovanje nije zasnovano na razumu, Hjum je bio primoran da zaključi da ni moral nije motiv za objektivno i racionalno rasuđivanje. Moralnost se ne sastoji od određenih činjenica koje možemo otkriti svojim razumom, jer su moralne razlike subjektivne i emotivne. Mi određujemo valjanost delovanja svojih osećanja koja odobravaju ili ne odobravaju određeni oblik ponašanja.

Ova ideja prodrla je u svaku poru našeg društva. Hjumovo učenje da svaki čovek poseduje moralno osećanje predstavlja jedinu proveru odlučivanja o tome šta je dobro a šta nije, ostavilo je tri značajne posledice.

 

                                                                                                                          Dr Jovan Ilijev

 
FacebookMySpaceTwitterDiggStumbleuponGoogle BookmarksLinkedin

Najnovije Vesti

Popularne Teme

Dobrodosli na Eden.rs

 

Copyright © 2010 Eden. All Rights Reserved.
Design: Minerva Plus!.