Imunoplex
Tinkture
Imamo 83 gostiju na mreži
Home Clanci Clanci - Nauka i Biblija Da li je 2012. kraj zapisan u kamenu?
Da li je 2012. kraj zapisan u kamenu?
Da li je 2012. kraj zapisan u kamenu? Mnogi ljudi danas očekuju da će se 2012. godine dogoditi globalna katastrofa. Da li treba da se zabrinemo? Ed Dikerson razmatra dokaze.

Decembra 2012. godine, za vreme kratkodnevice, kada Sunce i Zemlja budu u pravoj liniji sa galaktičkim ekvatorom, kalendar Maja dugog odbrojavanja   doći će svome kraju. Njegov početak seže do perioda pet vekova pre piramida, 1500 godina pre Izlaska. Sredina ovog kalendara vezuje se za  Danilovu noć u lavovskoj jami. Dva puna milenijuma prošla su od Hristovog rođenja, a dugo odbrojavanje i dalje traje. Ali sada, prema ovom kalendaru, kraj sveta je na vidiku. Možda se pitate zbog čega bi ovo bilo drugačije od ijednog drugog proricanja kraja? Konačno, zar Maje nisu već odavno deo prošlosti? Istina je zapravo da, iako je civilizacija Maja iščezla mnogo pre Kolumbovog prvog putovanja, Maje kao narod još uvek postoje u Srednjoj Americi. Ovo sam lično otkrio pre nekoliko godina kada sam se kao mladić cenjkao sa jednom Indijankom za vuneni ogrtač, na pijaci u Čičinkastenangu, u Gvatemali. Dok smo se cenjkali, shvatio sam da njen španski nije ništa bolji od mojih nekoliko reči koje sam naučio. Kasnije sam saznao da je njen maternji kiče, jedan od dijalekata Maja koji i dalje postoji na planinama Srednje Amerike.
Nekoliko sedmica kasnije, dok sam koračao prostranim kompleksom  zgrada Maja u Kopanu (Honduras), bio sam impresioniran dostignućima tih ljudi koji su živeli toliko davno. Takođe sam razumeo zašto su neki ljudi pripisivali narodu Maja proročke sposobnosti . Veličanstvene građevine, uključujući hramove, bile su ogromne, rukom načinjene planine od kamena, savršeno usklađene s kretanjem sunca. Postojalo je i igralište sa velikim kamenim golom, gde su pobeda ili poraz odlučivali ko će biti žrtvovan bogovima, a ko će preživeti. Video sam stele, njihove pravougaone stubove koji su viši od čoveka, sa komplikovano uklesanim likovima velikih vođa i prekriveni brojevima koji označavaju datume.
Uvek datumi. Maje su bile opsednute vremenom.

Šta mi znamo
Civilizacija Maja pojavila se oko 500.  godine pre nove ere i vekovima  je dominirala Srednjom Amerikom; ipak, gotovo sve što o njoj znamo izašlo je na videlo tek tokom prošlog veka.
Maje su čuvale svoje spise na kori drveta, koju su oblikovali u knjige presavijanjem tankih listova kore. Međutim, njihovi veliki gradovi bili su napušteni, njihova civilizacija zamenjena Astecima i ostalima koji su se pojavili pre dolaska španskih konkvistadora. Nažalost, većinu njihovih knjiga uništili su Kortez i sveštenici koji su ga pratili za vreme španskog osvajanja 1519. godine. Danas postoje samo četire od tih drevnih knjiga Maja. Zato se većina dokaza o postojanju njihove civilizacije nalazi urezana u kamenu, izgubljena u džunglama Srednje Amerike. Tek u XX veku istraživači su za kompaniju Rigli, tražeći gumu drveta čikl za pravljenje žvakaće gume, slučajno otkrili ostatke civilazije Maja obrasle prašumama. Pošto im je nedostajalo znanje sadržano u izgubljenim knjigama, arheolozi su se suočili sa zadatkom rekonstruisanja istorije i kulture Maja na osnovu izrezbarenog kamena u ovim ruševinama. Nažalost, vreme i priroda  ostavile su traga na mnogim od tih građevina, neke od njih su se čak raspale a njihovi delovi bili razbacani unaokolo. Bilo je potrebno mnogo vremena da se sastave delići tih zapisa u kamenu, otkrije njihovo značenje i sklopi slika drevne kulture Maja . Na kraju krajeva, Maje bi to veoma cenile.

Maje i vreme

Maje su vreme posmatrale kao reku koja se stalno menja, reku ne od vode, već od energije koja opada i buja, puna je struja i vrtloga i  svojim proticanjem stvara neku vrstu muzike. Njihove sedmice koje su imale 13 dana, bile su poznate kao „tonovi“. Za Maje, datumi su označavali istovremeno i tačku u vremenu i „otisak svemirske energije“ u svakoj tački u vremenu.
Koliko su bili fascinirani vremenom pokazuje činjenica da su izumeli najmanje 17 kalendara, od kojih su mnogi daleko ispravniji od Gregorijanskog kalendara koji mi danas koristimo. Gledajući na vreme kao na protok energije, Maje su svoje kalendare smatrale proročkim i trebalo je da opisuju stanje energije u univerzumu, uključujući prošlost, sadašnjost i budućnost. A njihovo sagledavanje svega toga bilo je dugoročno, veoma dugoročno.  Sveti kalendar Maja, Colkin, sastojao se od 26 000 godina potrebnih za jedan ciklus Plejada, a zatim bio sveden na 260 dana. Taj 260-dnevni Colkin koristio je 13 brojeva ili „tonova“ i 20 „slika“ koje su označavale različite pojedinosti u stvarnom svetu. Deca su dobijala imena po tonu i slici svog rođenja, na primer „1 majmun“, ili „12 oluja“. Maje su verovale da je dan nečijeg rođenja bio dan ulaska u reku vremena; taj dan je opisivao osobu i određivao njenu vezu sa univerzumom. Ovaj sveti kalendar se još uvek koristi za proricanje među tradicionalnim Majama na Jukatanu, u Gvatemali, Hondurasu i Belizeu.  Kalendar dugog odbrojavanja. Ali, kalendar koji budi najveće interesovanje ovih dana jeste njihov kalendar dugog odbrojavanja. Dvadeset dana u tom kalendaru čine uinal, ekvivalent za mesec kod Maja. Osamnaest uinala čini tun, godinu koja kod Maja ima 360 dana. Dvadeset godina čini katun, a 20 katuna je baktun. Nakon 13 baktuna – 5 200 godina – brojevi kreću iznova. U to vreme, prema shvatanju Maja, menja se nivo energije, a u skladu s tim, i čitav svet. I dok se tonovi i slike ponavljaju, Maje su verovale da se to svaki put odvija na višem nivou energije. Ovo je slično muzičkim notama na klaviru. Počevši od srednjeg C, idući naviše po lestvici, svaka osma bela dirka je novo C, ali za oktavu više, vibrirajući dva puta brže nego prethodno C. U kalendaru dugog odbrojavanja, svaki baktun je nova oktava. Kalendar dugog odbrojavanja započeo je svoje cikluse, svoj prvi baktun, 3114. godine pre nove ere, što znači da se energija veoma dugo uvećavala. Prema verovanju Maja, na kraju trinaestog baktuna, ciklus istorije sveta doći će svom kraju, a pražnjenje nagomilane energije dogodiće se za vreme kratkodnevice, oko 21. decembra 2012. ili na sam taj dan.

Šta to znači?

Vi ste, bez sumnje, čuli za 2012. godinu i predviđene kataklizmičke i apokaliptičke događaje koji najverovatnije označavaju iznenadni kraj sveta. Mnogobrojne knjige pisane su o 2012. godini, a Holivud je čak napravio naučnofantastičan film naslovljen 2012: Upozorili su nas, počeće da se daje novembra ove godine. On prikazuje globalnu katastrofu ogromnih razmera i ceo je zasnovan na kalendaru dugog odbrojavanja, koji su koristile Maje. Zasigurno, usavršenost i  složenost matematike Maja (oni su prvi otkrili i počeli da koriste nulu) sprečava da zanemarimo njihova predviđanja. I uprkos svim razlikama između nas i Maja, moderni ljudi danas takođe su fascinirani budućnošću i željom da kontrolišu događaje ili, ako u tome ne uspeju, makar da ih predvide.

 

Šta kaže Biblija?
U kakvoj vezi je sve ovo sa biblijskim proricanjem kraja? Zapravo, ima nekih sličnosti. Starozavetna knjiga proroka Joila, koristeći slike koje bi Maje prepoznale, upozorava na „čudesa na nebu / i na zemlji, / krv i oganj i pušenje dima. / Sunce će se pretvoriti u tamu / i mesec u krv“ (Joilo 2,30.31). Isus je izjavio da će se, kada dođe kraj sveta, „zemlja ... tresti vrlo po svetu, i biće gladi i pomori i strahote i veliki znaci biće na nebu. Znaci u suncu i u mesecu i u zvezdama...“ (Luka 21,11.25).
Neće sva ova čuda doći od Boga. Pavle je upozorio Solunjane da „je dolazak po činjenju sotoninu sa svakom sliom, i znacima i lažnim čudesima“ (2. Solunjanima 2,9). A Otkrivenje slika lažnog proroka kao onog koji ima moć da čini „čudesa velika, i učini da i oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima. I vara one koji žive na zemlji...“ (Otkrivenje 13,13.14).
Da li će se ovo sve dogoditi na kraju kalendara dugog odbrojavanja? Verovatno bismo svi to voleli da znamo. Dvanaest učenika je postavilo Isusu direktno pitanje: „Kakav je znak tvojega dolaska i posletka vremena?“ (Matej 24,3). U svom odgovoru, Isus ih je upozorio: „Čuvajte se da vas ko ne prevari“ (stih 4). Zatim, nakon što je opisao niz događaja koji će se odvijati na kraju vremena, Isus je izjavio: „Tako i vi kad vidite sve ovo, znajte da je blizu, kod vrata“ (stih 33). Mnogi istraživači Biblije slažu se da živimo u vremenu o kome  je Isus govorio, i da je Njegov dolazak zaista „blizu, kod vrata.“
Ali šta je sa 21. decembrom 2012. godine? Isus nas je takođe upozorio da „o danu tom i o času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do otac moj sam“ (stih 36). „Stražite, dakle, jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš. Zato i vi budite gotovi, jer u koji čas ne mislite doći će sin čovečji“ (stihovi 42 i 44).
Primetite da je Isus kazao da ni mi, ni anđeli na nebu ne znamo kada će se On vratiti. Ako, dakle, anđeli ne znaju vreme, onda ne znaju ni drevni  sveštenici Maja, ni astrolozi koji su izumeli kalendar dugog odbrojavanja. Njihov kalendar dugog odbrojavanja, sa svojim preciznim proračunom položaja nebeskih tela u vremenskom lancu od preko 5 000 godina, predstavlja fantastično ljudsko dostignuće, ali nije proročko. Maje su pokazale odlično poznavanje matematike, ali Bog „izbraja mnoštvo zvezda, i sve ih zove imenom“ (Psalam 147,4). Maje su možda posmatrale Plejade i na osnovu njihovih kretanja načinile kalendar, ali Bog „je načinio zvezde, kola i štape i vlašiće i druge jugu u dnu“ (Jov 9,9).
Da li će svet kakvog poznajemo doživeti kraj? Svakako! Da li će biti okončan 21. decembra 2012, kako neki veruju da kalendar dugog odbrojavanja predviđa? Verovatno ne. Bog je taj koji upravlja putanjama planeta i zvezda. On određuje njihova kretanja, a ne obratno. Ali, Biblija je jasna: mi znamo da je Njegov dolazak „blizu, kod vrata“, i da „još malo, vrlo malo, pa će doći onaj koji treba da dođe, i neće odocniti“ (Jevrejima 10,37).

Na šta nas upozorava 2012. godina?
Dvadesetprvog decembra 2012. godine, srednjoamerički kalendar dugog odbrojavanja, kalendarski sistem od 5 125 godina koji su načinile Maje, biće okončan. Kada se nešto završava (čak i nešto tako bezazleno kao što je stari kalendar), čini se da ljudi izmišljaju najekstremnije mogućnosti za kraj naše civilizacije. Samo jedna kratka pretraga na internetu prikazaće neke od popularnijih načina na koji ljudi razmišljaju – bez puno logike – da će se čovečanstvo razviti ili biti zbrisano sa lica Zemlje. Autor Džon Mejdžor Dženkins predlaže ideju da će se Zemlja, Sunce i centar galaksije naći u izuzetno retkom kosmičkom poravnanju, propraćenom  „Crnim oblakom prašine“, koji su Maje zvale „Ksibalba bi“ ili „Crni put“. Dženkins veruje da je to sam centar galaksije Mlečni put i da će prilikom tog poravnanja, doći do velikog duhovnog pomaka za čovečanstvo. Barbara Marks Habard, pisac i predsednik Udruženja za evoluciju svesti, veruje da će 2012. godina biti svedok „ubrzanog tempa evolucije“ i da postoji mogućnost da ćemo se izmenom našeg DNK doslovno pretvoriti u novu vrstu.
Teorija Terensa Makene Nulti vremenski talas zastupa ideju da će 21. decembra 2012. godine „sve ono novo i neobično“ dostići svoj maksimum, i da će se sve što se može uopšte zamisliti dogoditi istovremeno. Druge teorije tvrde i to da će se Zemljino magnetsko polje okrenuti – sever i jug zameniće mesta; pojaviće se vanzemaljci da donesu mir na Zemlju; erupcije ogromnih vulkana ispuniće atmosferu pepelom, zbrisati Sunce i uvesti Zemlju u zimu koja će trajati 15 000 godina; tada će se Zemlja sudariti s planetom Niburu – čije postojanje astronomi negiraju.

 

preuzeto sa - lifeconnect.rs

 
FacebookMySpaceTwitterDiggStumbleuponGoogle BookmarksLinkedin

Najnovije Vesti

Popularne Teme

Dobrodosli na Eden.rs

 

Copyright © 2010 Eden. All Rights Reserved.
Design: Minerva Plus!.