Imunoplex
Tinkture
Ciscenje Organizma - OKP Paket
Jeknic.rs
Stado
Soja Food
Zdravlje i Sreca
Imamo 50 gostiju na mreži
Home Clanci Clanci - Nauka i Biblija Ateizam ili hrišćanstvo
Ateizam ili hrišćanstvo
Ateizam ili hrišćanstvo

     Ako bismo želeli da opišemo godine koje su ostale iza nas, možemo se poslužiti rečima Čarlsa Dikensa (Charles Dickens): To je bilo najbolje vreme. To je bilo i najgore vreme. Ovim rečima Dikens je opisao Francusku revoluciju, ali savršeno se uklapaju u opis vremena koje je iza nas. Zaista, u mnogim pojavama nije postojalo bolje vreme od našeg vremena. Fantastični uspesi na polju nauke i tehnologije, suzbijanje i kontrolisanje bolesti, produženje života, udobrnost naših domova, mobilnost i lakoća putovanja i povezanost sa celim svetom koja se ostvaruje samo jednim dodirom koji nas uključuje na kompjutersku mrežu, učinili su život jednostavnijim. Nezamislivo za Ijude, koji su samo stotinak godina ranije živeli.

Međutim, to je takođe bilo i najgore vreme i najgori vek. Nikada život nije bio nesigurniji nego što je danas. Nikada nije bilo takvih zloupotreba svetskih zaliha, nikada takvog raslojavanja među Ijudima, nikada takve nestašice hrane i gladi kao danas. Mržnja između nacija, nepravde u društvu, slom porodice, zlostavljanje žena i dece, odsutnost vrednosti i humanosti neizmerno su veliki u svetu koji sebe smatra civilizovanim. Ruska šala blizu je cilja: U kapitalizmu čovek eksploatiše čoveka. U komunizmu je suprotno istina. Ispod površine svih problema koji tište Ijudsko društvo postoji dubok gubitak identiteta i cilja. lako smo u ovom veku uspeli da odletimo i na druga nebeska tela, u 2000. godinu ulazimo sa pitanjem Ko sam ja? Kuda to svet ide? Šta će se desiti sa mojom zemljom, gradom, porodicom?

Skoro pedeset godina vladalo je mišljenje da samo čovek može da reši sve svoje probleme. Optimizam humanista oslanjao se na verovanje da će čovek, kad se obrazuje naučnim činjenicama, biti u stanju da ovaj svet učini boljim i lepšim mestom za ugodan i bezbrižan život. Bog je smatran fantastičnim, natprirodnim bićem, Isus ime mitskog osnivača, a vera opijum za narod. Filozofi kao što su Niče i Fojerbah (Nietzche, Foyerbach) kazali su da religija ima utešnu ulogu. Suočen sa prirodnim katastrofama, bolešću i smrću, čovek zamišlja da postoji nebeski Otac, negde iza oblaka, kome se obraća za pomoć. U svemiru u kome nema logike, pravde i radosti, religija nam pomaže da se borimo protiv apsurda, briga i nepravde, tražeći i nudeći rešenje. Religija nije primarni rezultat intelektualnog razmišljanja, već vapaj uplašenog srca.

Prošla decenija otkrila je ograničenu moć ateizma i humanizma. Rušenjem Berlinskog zida srušile su se sve nade da čovek može samom sebi pomoći. Pomoću mnogih i velikih dostignuća, čovek je uspeo da ukroti prirodu, ali ne svoju. Shvatili smo da pomoć za sve čovekove probleme mora doći sa druge strane, odozgo. Religija je iznenada postala popularna, praznici se ponovo slave, običaji oživljavaju, a Božje ime se sve više spominje od strane bivših ateista.

Međutim, na kraju ovog milenijuma shvatili smo da se način razmišljanja i života nije mnogo promenio. Uprkos buđenju religiozne svesti i upražnjavanju religioznih obreda, ova decenija bila je teža nego ijedna ranije došlo je do raspada naše države, krvavog rata i gubitka Ijudskih života. Budućnost je postala krajnje neizvesna. lako smatramo da smo poseban, miran narod, stradali smo verovatno više nego ijedan drugi narod. Izgleda kao da religija u našem slučaju nije imala nikakvog efekta.

Možda je odgovor na pitanje zašto se sve ovo događa nama koji verujemo u Boga, može naći u odgovoru na jedno drugo pitanje: Koliko zaista verujemo u Boga?

Ako bismo želeli da ispitamo stepen religioznosti u životu onih koji se nazivaju hrišćanima, siguran sam da bi mnogi od nas bili iznenađeni. Pronašli bismo da postoji velika razlika između zvati sebe hrišćaninom, upražnjavati religiozne obrede i biti hrišćanin onako kako Biblija određuje hrišćanstvo.

Pre otprilike godinu dana(1998. godine) napravljeno je istraživanje pod naslovom Srbin i religija. Pošto nijedna anketa ne može da pruži doslovan naučni odgovor, cilj je bio da se pronađe samo neki nagoveštaj. Evo nekoliko odgovora na neka od tih pitanja.

Na pitanje Da li verujete u Boga, od dve stotine anketiranih, većina je odgovorila potvrdno: 65,6% odgovorilo je da, 16% ne, a 17,5 ispitanika je odgovorilo možda. Na pitanje Po čemu je poznat svetac koga slavite, od onih koji slave slavu 60,7% nije znalo, a samo 6% je nešto znalo. Na pitanje Odlazite li nekad u crkvu zbog molitve?, 40,5% su rekli nikada, 32% povremeno, 18,5% samo za praznike, a samo 9% od anketiranih odlazi u crkvu da bi se molili. Zaključak glasi: U našim crkvama uglavnom ima dosta mesta.

Mnogi su u svojoj veri slični profesorici koju sam pre nekoliko godina posetio na dan Svetog Nikole. Njegova ikona bila je na zidu, kolač na stolu, a sveća upaljena. Sa neviđenim žarom govorila je o veri i osuđivala sve nevernike. Međutim, kada se poveo razgovor o Hristovom vaskrsenju uzviknula je: Cospodine, kako možete verovati u takvu glupost? Recimo da Bog i postoji, ali nemojte mi reći da verujete da kad čovek umre može ponovo ustati. Za mnoge Ijude vaskrsenje je legenda i glupost. Biblija sadrži lepe i poučne priče i ništa više. Isus je veliki govornik, moralista i ništa više. Nebo je iluzija i beg od stvarnosti. lako su davno istrunuli u svojim grobovima, Niče, Frojd i Marks i dalje vladaju umovima mnogih koji sebe vide među vernicima.

Zato pitanja i dalje ostaju važna: Da li je Bog Ijudska projekcija, beg od stvarnosti, vapaj uplašenog srca? Ako je religija svedena na kulturne i tradicionalne običaje, kakva je onda njena budućnost?

U svom druženju sa ateistima, putem intervjua i anketa, koje sam lično sprovodio, zaključio sam da se oni mogu podeliti u tri grupe.

Veliki je broj onih koji se mogu naći u grupi sa slavnim naučnikom i piscem mnogih knjiga Isakom Asimovim (Isaac Asimov). Govoreći o svom stavu prema religiji, kazao je: Emotivno ja sam ateista. Ne posedujem dokaze da Bog ne postoji, ali toliko mnogo sumnjam, da ne želim da na to traćim svoje vreme.4

Za mnoge je religija glupost i unapred je odbacuju kao opijum za narod. Zanimljivo je da veliki broj onih koji u svakodnevnom životu ovako razmišljaju veoma su pažljivi, ispituju i mere kad im se nešto nudi da ne bi bili prevareni. Međutim, kad je u pitanju religija, kad je u pitanju život ili smrt, sve se to odbacuje kao glupost i priča za malu decu.

Veći je broj onih nevernika koji imaju isti ili sličan stav sa poznatim filozofom i matematičarem Bertnardom Raselom (Bertrand Russel). Na proslavi njegovog devedesetog rođendana jedna starija žena primetila je da on nije samo najpoznatiji ateista u svetu, već i najstariji. Zatim ga je upitala: Šta ćeš raditi, Berti, ako se pokaže da ipak nisi u pravu. Šta ako dođe vreme, a ti treba da se suočiš sa Njim. Prema izveštaju, Rasel je svoj prst upravio prema nebu i uzviknuo: Kazaću mu, zašto nam Bože nisi dao dovoljno dokaza?5 Nedostatak dokaza je prepreka za mnoge. Većina iz ove grupe smatra da su dokazi za postojanje Boga nedovoljni i neubedljivi. Karl Segan (Carl Sagan), slavni kosmolog, satirično pita u svojoj knjizi Kontakt: Zašto Bog nije stavio u oblake svetleći krst noću, koji bi poslužio kao neoboriv dokaz Isusovog vaskrsenja?h

Uprkos Saganovom ruganju, postoje iskreni Ijudi, koji gledaju na dokaze koji im se nude i pitaju: Zašto ti dokazi nisu jasniji i pristupačniji pa i za najokorelijeg ateistu? Zašto moramo čitati knjigu, staru više hiljada godina, da bismo se uverili da Bog postoji? Zašto se On ne objavi danas, svima i to ubedljivo?

Koliko je dokaza potrebno da se odlučimo za ili protiv hrišćanstva. Postoje dva razumna zahteva za bilo koji oblik dokaza. Prvo, dokazi treba da budu dovoljno jasni, da bi bili intelektualno prihvatljivi, na istom nivou sigurnosti kao kad želimo da donesemo druge važne odluke. Drugo, dokazi treba da budu dovoljno jasni da bismo se mogli odlučiti za hrišćanstvo nasuprot ateizmu, hinduizmu, budizmu i drugim religijama.

Neki poput Rasela žele da primene pravilo:što kritičnija odluka, dokazi moraju biti jasniji. Oni zahtevaju da dokazi u prilog hrišćanstvu moraju biti izvanredni i posebno jasni da bi zadobili njihovo poverenje. Problem primene ovog standarda proizilazi iz pretpostavke da ne postoje posledice izazvane njihovom odlukom. Međutim, ako prete katastrofalne posledice po posmatrača, on će se zadovoljiti dovoljnim dokazima ili najpouzdanijim dokazima.

Smatram da je sledeće pravilo ispravnije: što su posledice teže,preuzimamo manji rizik. Zaista, u raspravi o tome da li Bog postoji ili ne, posledice od onoga za što smo se odlučili imaju nemerljivo delovanje. Na primer, ako biblijsko hrišćanstvo ima manje od deset milona šansi da bude istinito, ozbiljno treba razmotriti dokaze koje ono nudi, jer je vrednost ishoda ogromna: Večni život, nasuprot večnoj smrti. Nevernici koji smatraju da je pitanje Božjeg postojanja trivijalno, stavljaju na kocku sve i vrlo lako mogu izgubiti sve.

                                                                                                            Piše dr Jovan Ilijev

 
FacebookMySpaceTwitterDiggStumbleuponGoogle BookmarksLinkedin

Najnovije Vesti

Popularne Teme

Dobrodosli na Eden.rs

 

Copyright © 2010 Eden. All Rights Reserved.
Design: Minerva Plus!.