"Isusovo vaskrsenje je ili najveće čudo ili najveća obmana koju istorija beleži." Filip Šaf

Dirk Vilems (Dirk Willems) je rođen u Asperenu, u Holandiji. Pogubljen je 16. maja 1569. godine.

Njegov jedini "zločin" se sastojao u tome što je propovedao da treba krštavati samo odrasle ljude, koji su se sami odlučili za to, i da, prema tome, praksa krštavanja dece nije ispravna.

Da li postoji razlika između magije i vere u Boga?

Popularnost Simona maga nagoni nas na razmišljanje o privlačnosti čuda i čudotvoraca. Sveprisutnost magije kroz vreme i prostor dokumentovalo je dosada mnoštvo izvrsnih etnologa i antropologa, a na nama je da izvlačimo zaključke iz sirovog materijala činjenica kojima raspolažemo.

Mag i čudotvorac, on je prototip ezoteriste koji ne samo što veruje u razliku između "crne" i "bele" magije, kao i u ispravnost ove potonje, već i u sinkretizam magije i hrišćanstva.

Nije li i sam Isus Hristos čudotvorac s natprirodnim moćima? Nisu li i neki magovi i učitelji vaskrsavali mrtve i činili čuda? Da li je svaki čudotvorac Božiji čovek? Čini li i đavo čuda? Čemu čuda služe?

Ovaj članak je napisao Jorge Tacin, teolog iz Argentine. Ako ne želiš da se mijenjaš i ako samo želiš da se uljuljkuješ u svojoj vjeri onda te molim da ovo ne čitaš. Ali ako želiš tekst koji će te izuti iz tvojih duhovnih cipela onda ti ovo toplo preporučujem.

Prva, možda najznačajnija karakteristika ili možda najočiglednija karakteristika zdravorazumskog pogleda na svet jeste:

Poznati kineski paleontolog držao je predavanja po svetu u kojima je govorio da se skorašnja fosilna otkrića u njegovoj zemlji ne uklapaju u Darvinovu teoriju evolucije. Njegov razlog ogleda se u činjenici da se glavne životinjske grupe iznenada pojavljuju u stenama i u relativno kratkom vremenskom periodu. Te životinjske grupe ne slede liniju postepenog evoluiranja od zajedničkog pretka što predvidja Darvinova teorija.

Postoje ljudi, moj sine,
koji te ne vole, tako...
Al' nemoj da te to brine,
ne može voleti svako.

Utopijski san iz doba prosvetiteljstva može se sumirati u pet reči. Razum, priroda, sreća, napredak i sloboda. Ovaj pristup, po svojoj prirodi, bio je potpuno sekularan. Humanistički elementi, koji su nastali za vreme renesanse, postali su dominantni u ovom dobu. Čovek vidi sebe kao polaznu tačku svega. Bilo je i razloga za takvo razmišljanje. Uspesi koji su bili postignuti na polju nauke, naveli su Ijude da očekuju doba optimizma i sreće.

U  klimi intelektualne tranzicije i crkvene korupcije pojavile su se nove grupe koje su se podigle protiv crkvene moći.Najuticajnija grupa među njima bili su takozvani biblijski humanisti koji su naglašavali individualnu slobodu i čovekovo pravo da razvije vlastitu ličnost. To je bilo vreme renesansnog čoveka, i renesansne kulture koja je pomogla razvijanju struje individualizma.

Postoji nekoliko činilaca koji su uticali na pad religije i doprineli razvijanju neverstva. Mnogi sa pravom vide da je uspon sekularizma otpočeo u ranim godinama 15. veka, Gutenbergovim otkrićem štamparske mašine. Rezultat tog otkrića ogledao se u dostupnosti prošlosti najširoj javnosti. Takav pristup informacijama imao je pozitivne i negativne rezultate po hrišćanstvo.

Šta se nalazi u pozadini zakona

Stvarnost zakona

Kod ljudske vrste nailazimo na dve vrlo čudne pojave. Prva je, da čoveka proganja misao kako bi se trebao ispravno ponašati, igrati poštenu igru, biti častan, moralan, to jest slediti Zakon prirode. Druga je, da se ljudi u stvarnosti tako ne ponašaju.

Pitanje koje čovečanstvo sebi neprestano ponavlja – da li su ljudi po prirodi dobri ili zli? Jedan od načina da dobijemo odgovor jeste da detaljnije pogledamo ponašanje beba.

Engleski pesnik Džon Milton napisao je dva umetnička dela Izgubljeni raj i Vračeni raj. Ovi naslovi mogu lepo da sumiraju judaistički i hrišćanski pogled na svet, njihov odnos i raziike.

Nasuprot Grcima, Jevreji nisu pokušavali da otkriju Boga putem Ijudskog načina razmišljanja. Oni su prihvatili Njegovo postojanje i bili spremni da Mu služe, jer su osećali da On to zaslužuje.

Ako bi posetilac sa druge planete posmatrao našu Zemlju pre dvadeset pet vekova u pokušaju da pronade ne samo unutrašnje nego i spoljašnje nadahnuće, on sigurno ne bi izabrao ni Persiju ni Egipat, već Crčku i Izrael kao kolevku naše civilizacije. lako Rim ima zasluge za određeni uticaj na razvoj društva, ipak od svih naroda Jevreji i Grci su najzaslužniji za oblikovanje ideja zapadne civilizacije.

Modernistički pogled na svijet je srušen ne iz vana, već je srušio sam sebe iznutra, dokazući svoju nepotpunost i netačnost. Modernizam je očekivao da će sa napretkom nauke i tehnike svijet postati bolji ali smo mi bili svjedoci dva svjetska rata, nuklearnih bombi, holokausta, terorizma i genocida. Sve ovo je učinilo da ljudi 21 vijeka izgube povjerenje u nauku i tehnologiju kao i u sposobnost čovjeka da se bori sa zlom. San modernog svijeta o napretku je danas samo jedna iluzija.

Negdje oko 1500 godine n.e. dogodila se nova promjena paradigme i svijet je ušao u fazu modernizma. Nekoliko važnih događaja su doprinjeli ovoj promjeni paradigme:

1. Štamparska mašina

2. Kopernikova tvrdnja da zemlja nije centar svemira je srušila srednjovjekovni model univerzuma.

3. Galileo, Njutn, Bacon – oci moderne nauke.

4. Razvoj „karavele“ – jedrenjaka za duga putovanja je omogućio istraživanja svijeta.

5. Tržišni kapitalizam mijenja feudalizam.

6. Razvoj modernog naoružanja.

7. Protestantska reformacija poriče autoritet Katoličke crkve.

Mi živimo u vrijeme pojave nove paradigme u ljudskoj istoriji – poznate kao postmodernizam. Post-moderne generacije se suprote svim vrijednostima modernizma. Predstavnik ovog perioda više nije sveštenki niti naučnik To je rok muzičar. Oni više nemaju povjerenja da im institucije određuju šta je istina. Oni ne smatraju da se istina nalazi u crkvenim institucijma niti u nauci. Sam pojam istine je za njih maglovit. Oni ne vjeruju da postoji objektivna, univerzalna istina. Kad oni govore o istini, oni govovre o mnogim istinama, ili o istini za mene. Postmodernista smatra da niko, bez obzira da li se radi o naučniku ili svešteniku nema potpuno jasno shvatanje o istini. Svako ima samo dio slike ili dio istine. Zato je za njih zajedništvo ključna komponenta u potrazi za istinom. Istina je u odnosima i u pričanju životnih priča. Kada mi dijelimo svoje priče mi povećavamo sliku tj. shvatanje istine.

Prometej je još od renesanse simbol čovekove težnje da pobedi prirodu i sve sile koje stoje iza nje, i da sam zauzme mesto Zevsa – koga proglašava glavnim krivcem za sve svoje nesreće, bilo zato što dopušta da zlo postoji, bilo zato što ga sam čini.

Prometej u novijoj evropskoj književnosti

Ukoliko je i razumljivo da su antički pisci mitu o Prometeju i njegovoj simbolici pripisivali toliki značaj u kontekstu politeizma, iznenađuje, s druge strane, sa kakvom su se strašću i žestinom u ovaj mitski kosmički konflikt unosili pisci s kraja XVIII veka i kasnije. Ili možda i ne?

Plutarh (46-120 godine) helenistički književnik je rekao da je tokom istorije bilo naroda bez vladara, bez monarha, bez monete, bez vojske, ali ne i bez vere, hrama i Boga. Arheolozi ističu da je čovek, od kako je saznao za sebe, pokušavao da odgonetne zagonetku života: Otkuda je sve došlo i kuda sve ide? Posebne pripreme oko sahrane, brige oko načina i mesta, ukazuju da je čovek oduvek verovao da ovom životu nema kraja i pripremao se za sledeći. Najstariji zapisi koji su se bavili kosmologijom, takođe govore da je čovek pokušavao da odgonetne poreklo svemira. Pre nekih tri do četiri hiljade godina, Kinezi, Egipćani i Mesopotamci ostavili su pisane izveštaje o svojim kosmološkim mitovima.

Pre tačno dvadeset godina pojavio se u američkim novinama članak koji je pobudio pažnju čitalaca. Početkom leta 1979. godine, blizu Luksora, u gornjem delu Egipta, lokalna policija pronašla je kosti 35-godišnje Kanađanke koja je dve godine ranije nestala bez ikakvog traga. Ono što se desilo, prema policijskim izveštajima, izgleda da se, dok je sama lutala po grobnicama starim skoro 4000 godina, saplela i pala u lavirint dubok preko pet metara. Pošto su zidovi te jame bili vlažni i odronjavali se, svaki put kad je pokušala da se izvuče skliznula bi na dno, da bi na kraju umrla teškom smrću od gladi i žeđi. Sa sobom je imala razglednicu i na njoj je opisala šta se desilo. Kazala je kako je bezbroj puta pokušavala da izađe iz tog lavirinta, ali bez uspeha. Konačno, shvativši da je svaki njen pokušaj da se izvuče uzaludan, napisala je i poslednju rečenicu:

A sada mi je preostalo da se pripremim za smrt.

NEKI PRIGOVORI

Ako je sve tako, zastanimo malo i učvrstimo taj temelj jasnog i poštenog razmišljanja o čoveku, pre nego ponemo dalje. Neki ljudi smatraju da je teško shvatiti Zakon ljudske prirode, ili Moralni zakon ili Zakon ispravnih postupaka. Neki, na primer, kažu: “Nije li ono što vi nazivate Moralnim zakonom, običan nagon stada, zar se on nije razvio poput ostalih naših nagona?”

Zakon ljudske prirode

Sigurno je svako od nas čuo kako se ljudi svađaju. Ponekad nam to izgleda smešno, ponekad nam je neugodno; no bez obzira na to, sigurno da možemo naučiti nešto važno iz onoga što se u svađi izgovori. A govore se ovakve stvari:

“Kako bi bilo kad bi se prema tebi neko tako poneo?”

“To je moje mesto, ja sam prvi došao!”

“Pusti ga, nije ti se ničim zamerio!”

“Zašto bi ti bio prvi?!”

“Daj mi pola narandže, ja sam tebi dao pola moje!”

“Hajde, obećao si!”

Svakog dana čujemo ovakve reči, kako od obrazovanih ljudi, tako i od neukih, kako od dece, tako i od odraslih.

Jedna od najlepših ptica jeste paun, koji se ističe perjem jarkih boja. Ovaj šareni lepotan poreklom je iz Azije i pripada porodici fazana. Poznati su indijski (plavi), zeleni i afrički paun.

Dr Kent Hovind nam otkriva mnoge laži (u brdu raznoraznih laži) kojima se truju deca u školama.

Zašto su te informacije u knjigama i čemu služe?

Slon nas zabavlja u zoološkim vrtovima i cirkusima praveći čuda.

Ali da li ga dobro poznajemo?

Ko bi rekao da je jedan odrasli afrički slon od repa do surle, preko leđa, dug 8 metara i da teži 4-6 tona? Indijski slon je metar kraći i tonu lakši. Afrički slonovi su po svemu divovi. Na primer, creva su im duga 30-40 metara! Uši su im kao dva velika jedra.

Kako da uvrstimo dinosauruse u Bibliju?

Da li se čovek sreo sa dinosaurusima?

Kako su ljudi pre potopa mogli da žive po 900 godina?

Kako je biljni i životinjski svet bio različit u odnosu na ono što danas možemo da vidimo?

Da li će planeta Zemlja u budućnosti izgledati kao Edenski vrt?

Odgovore na ova pitanja i mnoga druga saznaćete ako pogledate ovo predavanje!

Ateisti često ističu da pošto hrišćani tvrde da Bog postoji, na njima je teret da dokažu da On zaista i postoji. Jedan od vodećih ateista je svakako Antoni FIu (Anthony Flevv)***, koji je kazao da osim ako se ne daju jaki razlozi za Božje postojanje, ateizam kao pogled na svet ostaje tačan. Jedan drugi atesita, Majkl Skriven (Michael Scriven) stavlja u istu ravan nedostatak dokaza za Božje postojanje i nedostatak dokaza za postojanje Deda Mraza. Međutim, ako bolje razmislimo, videćemo da je i na ateistima, takođe, teret da dokažu da je njihova tvrdnja tačna.

     Ako bismo želeli da opišemo godine koje su ostale iza nas, možemo se poslužiti rečima Čarlsa Dikensa (Charles Dickens): To je bilo najbolje vreme. To je bilo i najgore vreme. Ovim rečima Dikens je opisao Francusku revoluciju, ali savršeno se uklapaju u opis vremena koje je iza nas. Zaista, u mnogim pojavama nije postojalo bolje vreme od našeg vremena. Fantastični uspesi na polju nauke i tehnologije, suzbijanje i kontrolisanje bolesti, produženje života, udobrnost naših domova, mobilnost i lakoća putovanja i povezanost sa celim svetom koja se ostvaruje samo jednim dodirom koji nas uključuje na kompjutersku mrežu, učinili su život jednostavnijim. Nezamislivo za Ijude, koji su samo stotinak godina ranije živeli.

Mesto događanja: Pajeru Dunes, Kalifornija

1993. godine, profesor Filip Džonson, sa univerziteta Kalifornija Berkli, pozvao je grupu naučnika i filozofa u mali primorski gradić u središnjem delu Kalifornije.

Njegovi uvaženi gosti dolazili su iz glavnih akademskih centara, Kembridž, Uniqve, univerzitet Čikago, da preispitaju ideju o postanku života koja dominira već 150 godina.

Sloboda je ono što jednu zemlju čini moćnom.

Sloboda nam je dozvolila da stvaramo, istražujemo, da prevladamo svaki izazov sa kojim se suočimo.

Ali zamislite da nam se te slobode oduzmu!

Gde bi smo bili? Šta bi smo izgubili? 

Nažalost, to ne moramo više da zamišljamo.

To se događa, gubimo našu slobodu u jednom od najvažnijih sektora društva, u nauci!

Imaju li ljudska bića ikakvo značenje ili svrhu? Postoji li Bog? Ako postoji, zašto dopušta toliko patnje? I zar nauka ne daje vrlo adekvatne odgovore i bez razmatranja Boga? Ovakva pitanja ne daju mira našim najdubljim mislima dok tragamo za odgovorima o svom poreklu, svojoj svrsi i svojoj krajnjoj sudbini. Malo ljudi može da ignoriše te zbunjujuće zagonetke koje nam se stalno nameću dok, čudeći se, razmišljamo o tajnama svog postojanja. Pitanje postojanja Boga je pitanje koje jednostavno nikad neće nestati.

Postoji li stvarno rat između nauke i Biblije? Najzad, besmisleno je pokušavati smiriti nepostojeći sukob. Mišljenja se oštro razlikuju po ovom pitanju. Ako smatrate jedno od njih lažnim, onda nemate problem. Neki misle da se problem sam rešava, jer opažaju da se religija povlači pred autoritetom nauke. Naravno, oni koji veruju u Boga i kojima je Biblija autoritet ne mogu prihvatiti takvo razmišljanje. Neki prihvataju delove nauke i delove Biblije u pokušaju da reše sukob. Čineći to oni negiraju autoritet i jednog i drugog. Neki pak rešavaju taj sukob negiranjem opravdanosti i nauke i Biblije, verujući da one imaju malo šta da kažu o vitalnim pitanjima postojanja i smisla.

Ili Bog želi da uništi zlo a ne može, ili može a ne želi; ili ne može i ne želi. Ako želi a ne može, onda je nemoćan. Ako može a ne želi, onda je zao. Ali ako Bog i može i želi da ukloni zlo, zašto onda na svetu postoji zlo? (Epikur, filozof)

Koncept dizajna je naročito značajan za biološke sisteme koji su sačinjeni od funkcionalno nezavisnih delova. Takvi sistemi jednostavno neće funkcionisati dok svi neophodni delovi nisu prisutni i ne rade zajedno. Na primer, kućni alarm zahteva  senzore za vrata i prozore,  žičanu vezu sa kontrolnim centrom, složeni kontrolni centar, izvor energije,  žice koje povezuju alarm, i sam alarm. Dok sve ove komponente ne budu istovremeno uključene, sistem neće funkcionisati.

“I uzevši Josif telo zavi Ga u platno čisto. I metnu Ga u novi svoj grob što je bio isekao u kamenu; i navalivši veliki kamen na vrata od groba otide." (Matej 27:59–60).

Vest koja je svojevremeno šokirala veliki deo naučne zajednice. Postoji samo jedan naučnik u istoriji koji je bio nazvan „ikona ateizma“ i „šampion ateizma“ – dr Entoni Flu. Pred brojnim kamerama dr Flu je izjavio: „Sazvao sam ovu konferenciju za štampu da vas obavestim da sam postao religiozan. Pod pritiskom jasnih i nedvosmislenih naučnih činjenica morao sam da prihvatim da Bog postoji“.

Što se tiče pitanja Božjeg postojanja veliki umovi su kroz istoriju zauzimali dijametralno suprotne pozicije. I od strane ateista i od strane teista se izlažu brojni argumenti u pogledu tog pitanja. Spor se nastavlja, neretko sa militantnom retorikom. Neki su pokušavali da izbegnu žestinu sukoba tražeći treću alternativu koja bi nam osigurala kakav-takav mir.