Imunoplex
Tinkture
Pitajte Lektora
Ciscenje Organizma - OKP Paket
Zdravlje i Sreca
Porodicni Kutak
Soja Food
Imamo 66 gostiju na mreži
Home Clanci Clanci - Misli, izreke, citati... Jovan Skerlic (1877 —1914) pocetkom XX veka pise sledece:
Jovan Skerlic (1877 —1914) pocetkom XX veka pise sledece:
Jovan Skerlic (1877 —1914) pocetkom XX veka pise sledece: "Danas se narodi ne grupisu po religiji; istorija i filologija, arheologija i paleografija danas ne rešavaju o nacionalnim sporovima; prvu reč danas vode realne potrebe, realni uslovi života jednoga naroda. Manje jedinice nacionalne, u velikoj borbi koja se vodi, same za se ne mogu opstati i napredovati, i one, mesto borbe za opstanak, stvaraju udruženja za opstanak. Iz pokrajinske anarhije kristalisale su se velike državne aglomeracije: Saksonac i Bavarac, Malorus i Velikorus, Francuz sa severa i Provansalac, Lombardjanin i Kalabrezac danas su lokalna imena. I tako je moralo biti; u tome je bilo pitanje biti ili ne biti!
Te tako proste i pojamne istine mi mali, budzaklijski narodići nikako ne mozemo da shvatimo. Iz iste materije od koje bi se na Zapadu napravio jedan zdrav i snažan narod, kod nas se stvorilo tri ili četiri slaba narodića, pretenciozna, netrpeljiva, isključiva, slepa prema rodjenim interesima. Borba koju vode medju sobom to je apsurd koji se jedva može pojmiti, komedija isto toliko žalosna koliko i smešna. ...

Da se probudi nacionalno osecanje, svest i ponos; da se ova amorfna masa podigne na stupanj naroda, obratilo se prošlosti, staroj slavi, pobedama srednjovekovnih vladara. Prvu reč su imali istorici i filozofi, istorijske uspomene uzete su za ideal budućnosti, jezične začkoljice imale su da stvaraju nacionalnu osobenost, udarilo se putem istorizma i nacionalnoga romantizma. Na taj način došlo se do besmislice: da se vera u život traži u grobovima, i da prošlost ukazuje pute sadašnjosti i budućnosti.

Nije se narodu govorilo: kao i svi drugi, zato što živiš, zato si čovek i svesno stvorenje, i ti imaš prava kao i svi ostali, da opstaneš, da se razvijaš da što bolje živiš, kao ravnopravan član ljudske zajednice, da ideš do punog razvića i do pune slobode. Umesto reči inicijative i vere u život, pozvala se u pomoc epigrafika i heraldika, srednjovekovno viteštvo i prašljivi pergamenti, vaskrsao se i Dušan, i Simeun, i Zvonimir, pustile su se opasne ideje da se ti dani daju i trebaju povratiti, i narodi koji ništa nisu imali, koji su trebali da izvojuju osnovna čovečanska i politička prava, bitno pravo na opstanak, opijali su se ludim imperijalizmom, manijom za veličinom, u svim tim orgijama ugrejane mašte romantičarske. ...

Jedna od najpotrebnijih stvari modernom čoveku jeste vaspitanje volje. Nama kao Slavenima i južnjacima to je dvojinom više potrebno. Mi smo jedna mlitava, neotporna, fatalistička rasa; naše društvo puno je Oblomova i Rudjina, koji su pre posrnuli nego što su stali na noge. Svi ti neaktivni i mrtvi ljudi koje srećete na svakom koraku imali su nekada dobrih namera, ali su ustuknuli u prvom sukobu sa oporom stvarnošću, razočarali se, kako oni to kažu jednim eufemizmom, koji je zgodan da opravda svako otpadništvo. U stvari to nisu rdjavi ljudi, i sav njihov greh je što nisu imali jake vaspitane volje, i što nisu razvili otpornu moć u sebi, razradili svoj unutarnji život i ranije se spremili za neižbezne surovosti života. Ima nečega tačnoga u onoj poznatoj reči da jedna ideja vredi po ljudima koji je ispovedaju. Koliko je lepih pokušaja i misli propalo, ili bar odloženo zbog slabih i nedostojnih ljudi koji su ih zastupali! I zato onaj koji voli svoju ideju, onaj koji poštuje sebe i misli da ponosito život provede, treba da učini sve moguće napore da razvije svoj unutrašnji život, da vaspita svoju volju, da zauzda prohteve i nagone, koji počivaju na dnu srca svakoga coveka, da zavlada sobom, i on zapoveda prilikama a ne prilike njemu. Samo takav čovek koji organizuje sebe, koji postane potpun gospodar svoje volje, u stanju je da učini nešto. ...

Politika, ne zanat ili sport, no bavljenje javnim poslovima, dužnost je svakog razvijenog i savesnog čoveka, i svakodnevno iskustvo je pokazalo da se iz »neutralnih« ljudi, to jest onih koji nemaju svojih uverenja i interesovanja za javni život, uvek regrutuju najbezobzirniji pomagači svakih reakcija. ...

Mozda ništa nije žalosnije no promatrati naš javni i duševni život poslednjih nekoliko desetina godina. Ako bi se htela da dâ kratka karakteristika duševnoga stanja danasnjega Srbina, moglo bi se reći da on računa pre na sve i na svakoga samo ne na sama sebe. Godinama su naši političari, naši listovi, celo naše javno mnenje, očekivali spas srpskoga naroda od nepredvidjenih političkih katastrofa, od dobre volje careva i kraljeva i od rešenja kabineta i kongresa. ...

Ne moze se reci, gospodo iz većine, da svaki onaj koji ne misli kao vi nije patriot. Jedan od vasih poslanika rekao je da oni koji su se poslednjih izbora borili protiv Radikalne stranke, to su činili za račun neke tudje države, trošili tudjinske pare. Kad bi se redjala sva imena onih ljudi koji su u vladinom listu osumnjičeni kao nepatrioti, to bi iznelo jednu čitavu veliku knjigu. Ali nije dovoljno, gospodo, reći da je nepatriota svaki onaj koji ne govori kao vi. Valja priznati da današnje stanje izaziva duboko nezadovoljstvo, i to na svim stranama, i vi možete govoriti kako hoćete, možete braniti ovoga ili onoga kapetana, smenjivati ovoga ili onoga sumara, zlo je tu, ono je duboko usadjeno, i to zlo truje organizam svih naših političkih stranaka i cele naše zemlje." (Jovan Skerlić, Feljtoni, skice i govori, Prosveta, Beograd 1964)
 
FacebookMySpaceTwitterDiggStumbleuponGoogle BookmarksLinkedin

Najnovije Vesti

Popularne Teme

Dobrodosli na Eden.rs

 

Copyright © 2010 Eden. All Rights Reserved.
Design: Minerva Plus!.