Milan Petrović (Niš, 15/28. maj 1886 — Zemun, 22. oktobar 1963), poznati nišlija, lekar, potpukovnik u srpskom sanitetu, specijalista pedijatrije, urednik Srpskog arhiva, predsednik suda časti SLD, jedan od osnivača Pedijatrijske sekcije SLD, bavio se zubarstvom, obišao svet brodom, a Srbiju sanitetskim vozom (kao komandant voza), učesnik dva rata.

Život

dr Milan Petrović (drugi sleva) kao komandant sanitetskiog voza u Nišu 1912

Milan Petrović, kao najmlađe dete u porodici Dimitrija i Vaske Petrović, rođen je u Nišu 15/28. maja 1886.. Otac mu je bio poznati niški trgovac i kafedžija, iz porodice Petrović koja se doselila u Niš u prvoj polovini osamnaestog veka. Dimitrije i Vaska Petrović su imali devetoro dece, četiri sina i pet kćeri: Mariolu, Danicu, Lepu, Katu i Dragu, sinove Tasu i Milana.

Milan pohađa osnovnu školu i gimnaziju u Nišu....„Pored odličnog uspeha u niškoj gimnaziji, Milan voli da čita, interesuje ga pisanje. Učestvuje u radu đačke književne družine, koja mu omogućava prve nastupe, uspehe i počasti. U Prvoj niškoj gimnaziji postaje predsednik literarne družine “Njegoš”...

Nakon završene mature 1904, ispraćen od svoje mnogobrojne rodbine Milan odlazi u Beč, da izuči medicinu i postane doktor...„Ali, život u Beču je tražio više, na šta je još ponosniji sin reagovao na svoj način. Umesto da kuka i traži više, Milan je odlučio da pronađe svoj način i pomogne roditeljima, koji imaju još osmoro dece da izdržavaju i školuju. U toku raspusta upisao je dodatne studije zubarstva, potom našao posao kod nekog zubnog lekara u Beču“...

U to vreme izvestan broj studenata iz Srbije studirao je medicinu u Francuskoj, pa je i Milan odlučio da nastavi studiju u na univerzitetu u Pariz, „da u novoj kulturnoj sredini produbi svoje obrazovanje i nauči francuski jezik“. Nakon šesnaest meseci provedenih na studijama u Parizu Milan se vraća u Beč, i 1909. završava studije medicine na Bečkom univerzitetu.

Po završenom fakultetu u Beču dr Milan Petrović se početkom 1910. vraća u Niš i iste godine odlazi na odsluženje vojnog roka. U vojsci je dr Petrović prvo položio ispit za rezervnog sanitetskog poručnika, a zatim kao honorarni lekar u Moravskoj stalnoj vojnoj bolnici u Nišu pohađa i završava obavezan lekarski staž. Kao lekar stažista u vojsi dr Milan Petrović je imao sreće da asistira velikanu srpske ratne hirurgije dr Mihailu Petroviću (1863 — 1934).

U prvim danima rada sa pacijentima dr Milan Petrović je shvatio da srpskom zdravstvu nedostaju lekari, koji će se brinuti za obolelu decu, što ga motiviše da 1910. nastavi studije u Beču, ovoga puta kao specijalizant pedijatrije kod profesora dr Ešeriha, (kod koga je kao student medicine bio hospitant više od godinu dana).

Nakon završene specijalizacije iz pedijatrije dr Petrović se aprila 1911. ponovo vraća u Niš i slučajno saznaje za oglas jedne holandske brodske kompanije koja je tražila brodskog lekara. Kako mu je boravak u Beču narušio zdravlje, Petrović je predosećao je da će mu toplija klima pomoći da se brže oporavi, i zato donosi odluku da svoju karijeru nastavi kao brodski lekar. Nakon višemesečne plovidbe po morima sveta ponovo se vraća u Srbiju, i nastavlja sa radom u svom rodnom gradu Nišu, prvo kao opštinski a zatim i kao sreski lekar.
..„Interesantno je da je u tom periodu dr Petrović, kao član Srpske radikalne stranke u Nišu, (nap. suprotne stranke od one u kojoj je bio njegov otac) bio izabran za opštinskog odbornika. Mada suprotnih političkih ubeđenja, otac i sin su zadržali svoje stavove, ne mešajući politiku u porodične odnose“...

Po otpočinjanju Balkanskih ratova dr Milana Petrovića je mobilisan u srpsku vojsku i odmah raspoređen na dužnost komandira sanitetskog voza. Na ovoj dužnosti je ostao sve do 1915., odnosno do povlačenja srpske vojske preko Albanije. Kao komandant sanitetskog voza, lekar i zubni lekar u poljskim bolnicama srpske vojske na ostrvu Vido, Krfu i Solunskom frontu, dr Petrović će dati svoj veliki doprinos očuvanju zdravlja i života mnogobrojnih vojnika i civila u Balkanskim i Prvom svetskom ratu.

Nakon završetka Prvog svetskog rata dr Petrović se krajem 1918. vraća U Niš, gde se ponovo uključuje u rad Moravske stalne vojne bolnice. Nakon godinu dana provedenih u Nišu porodica Petrović se seli u Beograd decembra 1919, u kome njegova supruga Mara rađa dvoje dece, sina Dimitrija i ćerku Miru.^[a]

Prvo radno mestu u Beogradu u svojstvu pedijatra dr Petrović je dobio maja 1920. kada je postavljen na dužnost sekundarnog lekara Dečijeg odeljenja Opšte državne bolnice, kojim je rukovodio dr Milenko Materni (1875 — 1929). Paralelno sa ovim poslom Dr Petrović biva angažovan i u Francusko-srpskom dispanzeru „Kap mleka“, („Goutte de lait“) ^[b]u Beogradu gde će raditi od 1921. do 1929. Radeći u ovom dispanzeru (1923) dr Milan Petrović je objavio knjigu „Ishrana odojčeta i malog deteta“.

Svoja medicinska usavršavanja Dr Petrović nastavlja u oblasti pedijatrije prvo kod profesora Ešeriha u Beču a zatim i kod profesora Nobekura u Parizu. Rešenjem Ministarstva zdravlja od 8. jula 1924. dr Petrović je dobijo zvanje specijaliste za dečije bolesti i imenovanje za sekundarnog lekara Dečijeg odeljenja Opšte državne bolnice, a 20. juna 1929. i dužnost šefa tog istog Odeljenja, gde ga zatiče početak Drugog svetskog rata. U ovom ratu u jugoslovenskoj vojsci je bio mobilisan kao rezervni sanitetski pukovnik. Nakon zarobljavanja na početku rata i zarobljeništva u Nemačkoj, od aprila do septembra 1941, dr Petrović je otpušten kući. I ako bolestan, on nastavlja da obavlja dužnosti šefa Dečijeg odeljenja Opšte državne bolnice u Beogradu.
„Po završetku rata, dr Petrović se vraća pedijatriji i to u Bolnici za decu obolelu od tuberkuloze na Dedinju. Gradski narodni odbor - Odeljenje za zdravstveno staranje u Beogradu - imenuje dr Milana Petrovića 30. septembra 1947, za lekara Gradske bolnice u Zemunu, u svojstvu šefa novootvorenog Dečijeg odeljenja. Dužnost i obaveze lekara pedijatra u Zemunskoj bolnici dr Petrović će obavljati sve do penzionisanja 17. februara 1951. godine. Godinama potom radio je u svojoj privatnoj ordinaciji u Beogradu, u ulici Svetozara Markovića br 36.“

Dela

• Sa lekarskom diplomom iz 1909. dr Petrović je poneo i zubarsku veštinu koju je izučio u Beču. Ovu svoju veštinu on će zajedno sa dr Milošem Popović znalački primeniti u ratu, kada su njih dvojica pokrenuli rad jedine zubne stanice u srpskoj vojsci u poljskoj bolnici u Vodenom na Solunskom frontu; ...„koja je ušla u istoriju stomatologije budući da je za skoro dve godine rada zbrinula 17.900 pacijenata, a njeni lekari su obavili 30.366 stomatoloških intervencija“...
• Kao komandir sanitetskog voza u Balkanskim i Prvom svetskom ratu dr Petrović je samo u Balkanskim ratovima organizovao evakuiaciju oko 110.000 srpskih, savezničkih i neprijateljskih ranjenike i bolesnike, pri čemu je svaki voz prevalio po 30 do 40.000 kilometara.
• „Kad neprijatelj porobi Srbiju a zadnji sanitetski voz okonča svoju misiju na železničkoj stanici u Leskovcu“, dr Petrović je zajedno sa pripadnicima Moravske stalne vojne bolnice zbinjavao srpske vojnike i izbeglo stanovništvo od Beloljina, preko Prizrena, Đakovice, Skadra, Krfa, Vida do Vodenog na Solunskom frontu.
• Tokom 1947. dr Petrović je osnivao Dečje odeljenje Gradske bolnice u Zemunu
• Dr Milan Petrović je jedan od ključnih inicijatora i osnivača Jugoslovenskog društva za zaštitu dece, Jugoslovenske lige protivu tuberkuloze, Udruženja pedijatara Jugoslavije.
• Obavljao je i dužnost glavnog urednika časopisa Srpski arhiv, (posle dugogodišnjeg rukovođenja dr Jovana Danića). Tokom osmogodišnjeg uređivanja Srpskog arhiva (1925 — 1933), dr Petrović će, uprkos svih teškoća, svake godine štampati po deset svezaka.
• Dr Petrović je napisao i objavio preko četrdeset naučnih radova, koji su objavljeni u domaćim i inostranim medicinskim časopisima, u SAD, Francuskoj, Grčkoj, kao i nekoliko knjiga od kojih su najznačajnije;

Sanitetski vozovi u ratovima 1912–1918

Ishrana odojčeta i malog deteta

Lečenje bolesne dece u Jugoslaviji

Tragedija naših regruta

• Pri kraju svog stvaralačkog puta dr Milan Petrović je svom sinu Dimitriju, slavnom univerzitetskom profesoru (sada nažalost pokojnom) ostavio sledeću poruku:
  ...„Za mene više vredi jedan pošten i pametan prost radnik nego jedan nepošten profesor univerziteta ... Ako je neko naučio da nepošteno i nedozvoljeno sebi pribavlja životna sredstva i životna zadovoljstza, ako se naučio da živi samo zato da bez obzira na druge samo sebi i nikom drugom ugađa, on će nesumnjivo postati antisocijalni egoista ... Želja mi je da sve što smatram najboljega u sebi nekako prenesem u vas i da vi budete, kao što i sebe smatram, članovi društva od kojih će ono doista imati koristi ... Ako ne budeš imao saosećanja za ljudsku bedu i za moralne i fizičke patnje, onda ćeš biti samo jedan vešt dijagnostičar i tarapeut, a ne dobar lekar“...

Priznanja

Dr Milan Petrović je za svoj dugogodišnji rad odlikovan najvišim srpskim i jugoslovenskih odlikovanjima:

• Krst milosrđa (1913),
• Orden svetog Save V reda (1915),
• Zlatne medalja za revnosnu službu (1918),
• Albanska spomenica (1920),
• Orden Belog orla V reda (1920),
• Spomenica za oslobođenje i ujedinjenje 1914-1918 (1920),
• Orden Svetog Save IV reda (1928),
• Orden Jugoslovenske krune IV reda (1935),
• Orden Jugoslovenske krune III reda (1937).

Dr Petrović je za svoje zazluge imenovan za;

• Predsednika Srpskog lekarskog društva,
• Glavnog urednika Srpskog arhiva - časopisa za celokupno lekarstvo (osam godina),
• Počasnog predsednik Pedijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva

Preuzeto sa - wikipedia.org